Srbija je učestvovala u proteklom ciklusu programa Kreativna Evropa sa 305 projekata 146 organizacija, za čiju je realizaciju ukupno obezbeđeno od 2014. do 2020. godine oko 12 miliona evra, pokazuju statistički podaci Deska Kreativna Evropa Srbija (DKES). U potprogramu Kultura KE podržana su 152 projekta 99 organizacija iz Srbije, a u potprogramu Media 153 projekta 47 organizacija.
Sredstva obezbeđena realizacijom projekata povećavana su iz godine u godinu – od oko 800.000 evra 2014. do čak 3,2 miliona evra 2020, što je ukupno 11,97 miliona evra, pokazuju podaci DKES-a, koji je 30. juna u saradnji sa Antenom Kultura Deska KE Srbija (Antena), u bašti Muzeja Jugoslavije organizovao razgovor o dosadašnjem i novom ciklusu programa Kreativna Evropa 2021-2027, za koji je predviđen budžet od 2,4 milijarde evra što je 63 odsto više nego u proteklom periodu 2014-2020. (1,47 milijarda evra). U razgovoru “Napred nazad: dosadašnji uspesi, nov ciklus, nov konkurs i šta nas čeka?” obratili su se pomoćnik ministarke kulture i informisanja Radovan Jokić, Pol Anri Preset, šef kancelarije za informisanje, komunikaciju i medije Delegacije Evropske unije u Srbiji, Dimitrije Tadić, rukovodilac Deska Kreativna Evropa Srbija i Nevena Negojević, rukovoditeljka MEDIA deska Srbija.
Budući da je zemlja van Evropske unije, Srbija ima obavezu da uplati određeni iznos za svaku godinu učešća (entri tiket) u KE (koji je za prve dve godine iznosio po 160.000 evra, a od 2016. godine 445.000 evra zbog učešća i u potprogramu Media), ali je veći deo iznosa koji plaća (2,54 miliona evra) nadoknadila iz pretpristupnih fondova (IPA) – 1,83 miliona evra. Ukupno ostvarena sredstva tako su iznosila 11,26 miliona evra.
U okviru potprograma Kultura, najviše projekata (106) podržano je na konkursima za evropsku saradnju (74 organizacija), a zatim slede prevodi evropske književnosti (40 projekata, 20 organizacija), te evropske platforme (četiri projekta, tri organizacije) i međusektorski konkursi (dva projekta, dve organizacije). Ukupno obezbeđena sredstva za projekte podržane u potprogramu Kultura iznosila su 8,35 miliona evra.
Pored osnovnih konkursa, od kojih su prva dva objavljivana svake godine, sporadično su objavljivani i konkursi koji su imali različite fokuse. Neki od njih imali su sektorski pristup (muzičko stvaralaštvo i produkcija) ili su imali za cilj unapređenje rada putem evropskog povezivanja određenih aktera u kulturi (konkurs za habove, konkurs za Zapadni Balkan), dok su se drugi bavili obeležavanjem značajnih evropskih projekata (Evropska godina kulturnog nasleđa), te mobilnošću pojedinaca (I_Portunus).
Najveći broj projekata podržan je konkursom za projekte evropske saradnje (87), što je i očekivano, jer je taj konkurs najšire koncipiran i dozvoljava realizaciju projekata svih umetničkih i kulturnih oblasti, te se i najveći broj ustanova i organizacija iz Evrope javlja na njega. Uspeh organizacija iz Srbije na konkursu za prevode evropske književnosti (40) ilustruje veliku ambiciju i umešnost izdavačkih kuća, s obzirom da Srbija spada u nekoliko najuspešnijih zemalja na tom konkursu. Jedini konkurs na kojem ustanove i organizacije iz Srbije nisu imale uspeha je konkurs za evropske mreže, koji je bio raspisan tek u par navrata.
Najviše podržanih projekata realizovali su akteri iz Beograda (103), a zatim iz Novog Sada (26). U izvesnom smislu, u odnosu na druge gradove, prednjači i Smederevo sa šest projekata, dok ostalih desetak gradova imaju po dva ili jedan projekat lokalnih organizacija ili ustanova.
Osnovni problem na koji statistika ukazuje jeste malo učešće ustanova i organizacija iz Niša, kao velikog gradskog centra u Srbiji, te je neophodan dalji rad na jačanju njihovih kapaciteta. Veća prisutnost, iako znatno manjeg grada Smedereva (6) u odnosu na Niš (2), dokaz je posvećenosti pojedinaca evropskoj saradnji, ali potrebno je naglasiti da je tu reč o projektima koji su bili uspešni na konkursu za prevode evropske književnosti, a ne na konkursu za projekte evropske saradnje, za koje je potrebna veća koordinacija aktivnosti, usled postojanje najmanje tri evropska partnera. Što se geografske raspoređenosti uspešnih ustanova i organizacija tiče, jednak broj njih učestvuje u programu KE na teritoriji južno i severno od Beograda (po šest), ali je u južnom delu teritorije Srbije veća njihova razuđenost.
Statistika pokazuje i dominanto učešće organizacija civilnog sektora u programu KE (45 organizacija), a razlog za to može biti bolja umreženost sa evropskim partnerima ili veća zainteresovanost usled činjenice da ustanove javnog sektora (25) imaju obezbeđena stabilna finansijska sredstva za funkcionisanje. Što se privatnog sektora tiče, od 24 organizacije njih 20 učestvovalo je na konkursu za književne prevode – reč je o izdavačkim kućama, a svega četiri privatne organizacije učestvovale su na drugim konkursima.
Najveći broj organizacija čiji su projekti podržani imaju status partnera – svega je 13 nosilaca (lidera) projekata, a to su: Muzikološki instititut SANU u Beogradu (2015), Turbo strip u Beogradu, Nišville fondacija u Nišu; Studentski kulturni centar u Novom Sadu, Hartefakt fond u Beogradu i Kulturni centar Mladost u Futogu (2018), Umetnička asocijacija Inbox u Novom Sadu, Udruženje građana Bum u Beogradu i ponovo Muzikološki instititut SANU (2019), te Dom kulture “Studentski grad” u Beogradu, Udruženje građana “Fenomena” u Kraljevu, Stanica – servis za savremeni ples u Beogradu i Muzičko opersko teatarska organizacija – MOTO u Beogradu (2020).
Značaj učešća Srbije u programu KE, prema navodima rukovodilaca kancelarija za potprograme Kultura i Media Dimitrija Tadića i Nevene Negovanović, ne svodi se samo na obezbeđivanje finansijskih sredstava za realizaciju projekata, budući da je osnovni koncept rada Deska bio da se program KE koristi kao instrument jačanja sistema kulture u Srbiji i njegovog evropskog pozicioniranja, jer učešće domaćih ustanova i organizacija u evropskim projektima, u kontekstu kulturne diplomatije, znači pozitivnu evropsku i međunarodnu vidljivost. Profesionalizacija i unapređenje rada organizacija, razvoj karijera i sticanje novih znanja i veština, upoznavanje drugih sistema kulture i evropsko umrežavanje, kao i buduće koprodukcije sa inostranim kolegama, dragocenosti su učešća u programu KE. Osim društvene vrednosti programa KE, koja se ogleda pre svega u podršci projektima koji promovišu kulturu dijaloga, inkluziju, razvoj publike, zajednički rad, jednakost, solidarnost, finansijska sredstva koja su ušla u ekonomski sistem Srbije zahvaljujući učešću u KE, pokazuju i ekonomsku vrednost kulture – iz programa podrške finansiran je i rad mnogobrojnih hotela, restorana i ketering službi, štamparija i turističkih agencija.