Изложбом „Румски новински огласи у прошлости„, у Великом холу Културног центра „Брана Црнчевић“, Завичајни музеј Рума је још једном афирмисао прошлост Руме кроз један специфичан сегмент румске тадашње свакодневице, који је актуелан и данас, а то је новински оглас.
Аутор изложбе Ђорђе Бошковић, виши музејски саветник историчар је за румске поклонике културе и историје припремио 20 паноа на којима су на разне начине приказани стари огласи уз додатке, фотографије и понеки документ, како би се додатно илустровала њихова садржина.
„Огласи који изворно датирају с краја 18. века са развојем капитализма и тржишне привреде, када се јавља први оглас на српском језику 1791. године, у првим српским бечким новинама. Иначе, румски огласи у новинама објављују се од друге половине 19. века, углавном су то били трговци и занатлије који су рекламирали своју робу и услуге, затим институције попут органа власти, школа, разних друштава који су на тај начин давали огласе за нова радна места, али има и некомерцијалних огласа приватне садржине где су разне изјаве, објаве, помени, умрлице и тако даље. Први огласи си били свега неколико редова, пар речи, тек касније они добијају на својој садржини, додају се адресе, број телефона, понека сличица, украшавају се декоративним оквирима и тако даље“, рекао је Бошковић.
Огласи потичу махом из домаће локалне штампе, али из новосадског листа „Застава“ где су Румљани објављивали своје огласе, а реч је о једном од најчитанијих листова у то време. Скоро сви огласи су на српском језику и писани ћирилицом, а само један пано са огласима на немачком, у немачком листу „Deutsche Volksblatt für Syrmien“, који је дат у оригиналу.
„Изложба говори уствари да се историја не мења, да су огласи и данас и некад били важни у комуникацији између послодаваца, привредника и потенцијалних купаца и муштерија, што је и данас слична форма што се тиче новина као традиционалног медија, иако интернет медији полако данас преузимају ту функцију“, казао је Бошковић.
Отварању изложбе присуствовала је и Александра Ћирић, председница Општине Рума. Председница Ћирић је истакла да ова изложба верно сведочи о богатству друштвеног и привредног живота Руме.
„Рума је од настанка па све до краја 19.века, о чему сведоче ови панои, била развијена привредно и трговачки, средина са значајним друштвеним и културним животом. На мноштву паноа можемо се упознати са богатим животом Румљана, од привреде, трговине, заната, па све до разоноде, биоскопа, па и здравља, јер видимо да је било развијено и апотекарство. Сви сегменти привредног и друштвеног живота су били увелико развијени што говори да је Рума имала све карактеристике развијене европске варошице. Наш циљ и задатак је да негујемо ту мултикултуралност и да развијамо сваки сегмент живота“, нагласила је на отварању изложбе Александра Ћирић.
Ово је друга изложба Завичајног музеја у последњих месец дана која се одржава ван матичне зграде, јер се у румском музеју одвијају радови на комплетној реконструкцији објекта изграђеног 1772. године.
„Ова изложба је доказ нашег рада и жеље да покажемо публици да и даље функционишемо, иако не у нашем простору, али у сарадњи са осталим установама културе и уз њихову помоћ ми можемо публици да прикажемо изложбе из нашег репертоара, не само гостујуће, већ и наше“, истакао је директор Завичајног музеја Рума Урош Николић.
Изложба је за посетиоце отворена до 24. априла 2023. године.
Извор: Општина Рума