U Vojvodini je sredinom marta počela setva šećerne repe. Površine su za 30% manje nego lane, ali se to, kako procenjuju stručnjaci – s obzirom na zalihe šećera – neće u većoj meri odraziti na tržište.
Uzrok smanjenog interesovanja za uzgoj šećerne repe je znatno manja cena šećera na svetskom tržištu. Od 2006. godine pala je za više od 300 EUR po toni, što je uslovilo i smanjenje otkupne cene repe za domaće poljoprivrednike. To se posebno odrazilo na individualne poljoprivredne proizvođače.
Setva je krenula i u srednjem Banatu i uslovi su za sada gotovo idealni. Ipak, ratari su zabrinuti.
– Brine nas nedostatak zimske vlage. Trenutno je, po mojoj proceni, 200 litara nedostatka – kaže Dragan Šarović iz Lazareva.
Kolebanje cena šećera pokolebalo je i porodicu Šarović iz Lazareva koja se ovom proizvodnjom bavi duže od pet decenija.
Prošle godine repu su gajili na 60 hektara ovoga proleća seju tri puta manje.
– Uprkos tome što je cena dobra – 32 EUR po toni, kao i prošle godine – ali s obzirom na to da smo mi prošle godine ukupnu količinu zdrave predate repe odbijene od truleži, znači skinut nam je rod trideset odsto. Tako da ta cena od 32 EUR kad se smanji za 30% to i nije baš toliko isplativo – objašnjava Šarović.
Ni drugi proizvođači i pored svih problema ne odustaju od proizvodnje, pre svega zbog plodoreda.
– Što se tiče cene, ove godine je malo skuplja zbog nafte i cena đubriva je malo veća nego prošle godine – ukazuje Rade Cvetinović iz Lazareva kod Zrenjanina.
Pojedine šećerane, da bi povećale površine pod repom, kooperantima nude dodatne subvencije.
– Svako ko je sa nama potpisao ugovor sa berzom, pošto nam je tako koncipiran ugovor, mi garantujemo skalu tako da imamo dodatnih 1,5 EUR stimulacije na sve ono što smo prethodno nudili. Cena je sada 34,5 EUR plus skala koja može doći i do 40 EUR, plus 50% gratis semena za setvu – direktorka sirovinskog sektora fabrike Hellenik sugar Irena Stojanović.
U Srbiji se godišnje troši oko 250.000 tona, šećerane u našoj zemlji su prošle godine proizvele oko 350.000 tona šećera. Stručnjaci se slažu da će, čak i uz manje površine pod repom, šećera biti dovoljno i za naše potrebe i za izvoz.
Izvor: RTS