Za dugoročni zakup državnog poljoprivrednog zemljišta ove godine konkurisalo je 25 investitora a među njima je samo jedna strana kompanija iz Danske, saznaje Politika.
Javni poziv završen je pre nekoliko dana ali već sada je jasno da interesovanje nije ni približno kao 2017, kada je u trku za rentiranje državnih oranica na 30 godina ušlo čak 224 investitora.
– Ovo ukazuje da su uslovi na prošlom pozivu bili rigorozni i da će Srbija prihvatati samo one projekte koji mogu da razvijaju domaću prehrambenu industriju. Ne možete dobiti zemljište tek tako, morate da investirate – rekao je za naš list Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede. Dodao je da će komisija, koja će razmatrati pristigle ponude, uskoro dostaviti skupštinskom odboru izveštaj o realizovanim projektima zakupa za prošlu godinu i da samo nekoliko kompanija sa prošlog javnog poziva nije potpisalo ugovor.
Kako je istakao, ovogodišnji kriterijumi su pooštreni tako da je od potencijalnih zakupaca tražen viši nivo investicija. Insistiralo se na ulaganjima u prerađivački sektor (voće i povrće) i stočarstvo. Minimum ulaganja u prerađivačke kapacitete bio je 500 evra po hektaru, odnosno najmanje 500.000 evra ukupne investicije. Zakupac je u obavezi da taj iznos uloži u prve tri godine, s tim što u prvoj godini mora da realizuje najmanje trećinu investicija. Izuzetak su lokalne samouprave, koje imaju manje od 1.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, gde ulaganja mogu biti manja od pola miliona evra.
I dok državi nije lako da nađe ozbiljne zakupce, spremne na tako velike investicije, borba poljoprivrednika za kratkoročni zakup parcela u Vojvodini nastavlja se i ove godine. Ratari ponovo apeluju da praktično ne mogu da dođu do zemljišta i da su početne cene na licitacijama ove godine previsoke. Ističu da su i dalje u nepovoljnijem položaju u odnosu na stočare i insistiraju na izmeni zakona o zemljištu.
– Znamo da je to problem i ići ćemo na izmenu propisa kako bismo pomirili njihove interese. Ideja je da ograničimo stočare da ne mogu preko svinjarstva i proizvodnje pilića da dobiju količinu zemljišta koja im ne pripada – kaže ministar poljoprivrede i ističe da jagma za oranicama još pokazuje koliko je poljoprivreda važna a zemlja vredna. Jer, dodaje, ako je neko spreman da plati 800 evra po hektaru znači da očekuje da će mu se to vratiti.
Trenutno je u Srbiji u opticaju oko 500.000 hektara državne zemlje za zakup u lokalnim samoupravama a naš sagovornik najavljuje da će u Vojvodini, ove godine, biti ponuđeno oko 6.000 hektara više nego 2017. I pored toga, u nekim delovima Vojvodine nema dovoljno zemljišta za zakup jer se otvara sve više farmi i oni „nose” svu zemlju tako da ratarima ne ostane ništa. U Subotici, recimo, uopšte nema licitacije jer sva zemlja odlazi uzgajivačima stoke.
– To je s jedne strane loše, ali je i dobro zbog kvaliteta poljoprivrednog zemljišta. Nigde se, međutim, ne pominje da stočari iz centralne Srbije uopšte nemaju pristup državnoj zemlji, jer je tamo i nema. Tako da su stočari iz Vojvodine u privilegovanijem položaju – kaže Branislav Nedimović.
Izvor: Politika