Početkom avgusta u rafovima knjižara pojavila se nova knjiga priča pančevačkog pisca Vase Pavkovića „Eho Beograda“, navodi 013info.
U pogovoru knjige Pavković je napisao:
Blizu pedeset godina, svakog radnog dana, putovao sam iz Pančeva u Beograd i nazad.
Ili, kako sam voleo da se šalim ozbiljno, prebacivao se iz Srednje Evrope na Balkan (prepodne) i vraćao se sa Balkana u Srednju Evropu (popodne ili uveče).
U početku, i godinama potom, dnevno sam menjao šest autobusa, odnosno četiri autobusa i dva trolejbusa. Kasnije, kad sam se preselio, promenivši adresu u rodnom gradu, bilo je svega četiri vozila – dva busa i dve trole. Tamo i nazad.
I tako godinama.
Ali sem tih kretanja u vozilima, kretao sam se i beogradskim ulicama, pešice, zastajao na raskrsnicama, pred izlozima, i terao dalje, obično na početku jutra koračajući s Trga republike ka zgradi Akademije, a popodne iz Knez Mihajlove odnosno Ulice Đure Jakšića, ka stajalištima na Trgu republike ili pred Domom omladine.
U međuvremenu sam voleo da sedim po beogradskim kafićima, sa drugarima piscima, pre svega, ali i sa kolegama iz Instituta u kojem sam radio nešto više od četrdeset godina.
Brzo sam prihvatio nauk starih realističkih pisaca da putujem otvorenih očiju i pažljivo slušam i osluškujem prolaznike, saputnike, slučajne prolaznike ili putnike. Ponekad bi se u anonimna lica umešao koji živi poznati lik, a nekada i neki umrli…
Tako je nastajala ova knjiga – godinama.
Slušajući i gledajući ljude na tim putovanjima, u vozilima i pešice, osećao sam kako me živa građa govora na ulicama Beograda – taj eho života – ne samo oduševljava nego i nadmašuje.
Moje je bilo samo da sveži događaj i doživljaj zapišem i što pre prenesem u kratku priču, čuvajući mu sredstvima srpskog jezika draž neposrednosti i upečatljivosti.
Autentičnost i tajanstvenost.
Jer – jedan je zlatni jezik kojim prisno govorimo u kući i porodici, drugi koji s profesionalnim obzirima koristimo po preduzećima i ustanovama, a neki sasvim treći vrca po ulicama i zvecka u vozilima javnog prevoza u Beogradu.
To lomljeno zlato – najbolje je što Beograd ima…
Vasa Pavković pesnik, prozaista i književni kritičar rođen je u Pančevu 1953. godine. Objavio je petnaestak pesničkih knjiga, desetak knjiga kritika i eseja i tri romana. Takođe, priredio je niz antologija i panorama savremene srpske književnosti, kao i izdanja iz njene tradicije. Zbirke priča: Monstrum i druge fikcije (1989); Mačje oči (1994); Hipnotisan (1996); Poslednji štićenik noći (2001. i 2004); Moj život na Marsu (2005); Crnac u beloj košulji (2008); Deset zamki (2016) i Okean Dunav (2016). Za svoj pripovedački rad dobio je nagrade „Karolj Sirmai“ i Kočićevo pero.
Izvor: 013info