Takmičenje u kuvanju vojničkog pasulja, održano je danas ispred “Kulturnog centra” Veternik. Treće mesto osvojila je ekipa Zavičajno udruženje Janjana iz Futoga, drugo mesto pripalo je P.U. “Radosno Detinjstvo”, dok je pobednički pehar pripao kuvarskoj ekipi JKP “Put” Novi Sad.
Ovako bi glasio zvaničan izveštaj, a sada…
Veternik, naselje nadomak, i u sklopu Novog Sada, veoma interesantno sa dugom tradicijom ali dok te domaćini ne upoznaju i ne prihvate, bolje se smiri da ne bi bilo svašta. Kada te jednom prime k`o svoga, to je iskreno i čisto kao dečija suzica, a druženju nikada kraja.
Meda, Radenko, Milenko Mića, “dr Marko”, Gile i Laki, pozvali su me da budem njihov gost na današnjem takmičenju za najbolji vojnički pasulj. Zašto takav naziv? Jednostavno, mora se, tradicija brate.
Radovao sam se današnjoj manifestaciji, a najviše tome što ću probati nadaleko čuven pasulj sa međeđim tabančićima. To je tradicionalno jelo Medinog Kraja, gde ima samo ljudi i Međeda. Pa kad kamen počne da puca od zime na minus 35, Međedi siđu u Selo, ne napadaju ni stoku ni ljude, uđu u kuće, smeste se kraj ognjišta i jedu pasulja, zajedno sa domaćinima. I tako dok zima malo ne popusti. Jednom su ljudi probali da im daju rakije, ali to nije na dobro izašlo.
U centru Veternika gužva ko na Vašaru, raširene šatre, muzika udara dok sa bine neko pjeva. Ma, đe pjeva? Pa na grančici. U jeeee!
Probijam se kroz špalir vojske , lokalnih političara, aktivista vladajućih stranaka, slučajnih putnika namernika i onih koji su došli da jedu nešto kašikom. Preskačem taktičke prepreke u vidu kotlića, kazana, gajbi piva, i naramaka drva. Stigao sam do Mede koji je taman izdavao naredbe Mići, kako da sipa u činiju za Žiri! Ej, pa to je stvarno ocenjivanje! Gledam i divim se. Kolorit gornjeg sloja obećava gustinu, ljutoću i veoma prijatan ukus nekog začina koji Meda neće da oda. U tom začinu je tajna kuvanja pasulja. Obavezno pivo pre jela. Svi piju pivo i betoniraju radžom. Ne smem, vozim, a oni u smeh….
Jedna za drugom činije se pune, niko ni ne pita za salatu. Dobitna kombinacija, kašika pasulja, griz hleba, srk piva i tako u krug sve dok se kazan ne isprazni.
Žiri polako zaseda, dok se okupljen narod opušta i počinju da skakuću u ritmu muzike za ples.
Taman kada smo omazali naš kotlić sa pasuljem, žiri donosi odluku. Pošto nismo pobedili, zaključili smo da je to zato što im nije poznat ukus međeđih tabančića.
Za Vojvodjanske Zoran Ivezić, Veternik Srbija.