Na zapadu Bačke, pre svega u Kljajićevu, proizvođači meda preživljavaju pravu dramu zbog uginuća velikog broja pčela. Ratko Bradić iz ovog mesta kod Sombora, pre nekoliko dana se šokirao kad je ugledao uginule pčele. Ostao je bez 130 košnica! Trovanja je bilo i ranijih godina, ali ne u ovolikoj razmeri, a razlog je najverovatnije nekontrolisana upotreba pesticida.
Da bi se koliko-toliko ublažila šteta, Bradiću je u pomoć priteklo udruženje čiji je on član.
– Ovo je veliko trovanje pčela i velika šteta za sve pčelare. Godinama neću moći da se oporavim. Nažalost, i dalje nalazim uginule pčele. Pčelinja društva su bila u najvećem razvoju posle cvetanja uljane repice i bagrema, spremnih za razrojavanje i prodaju paketnih rojeva. Ali sve je sada uništeno – jadikuje Bradić.
– Košnice su smeštene između Kljajićeva i Malog Stapara, pored Bačkog kanala. Pčelarstvom se bavim punih20 godina, ali ovako nešto ne pamtim. Istina, 2011. godine imao sam manju štetu na pčelinjaku kod Apatina. Svake godine se dogodi trovanje pčela, ali nikad nije bilo ovakvih razmera. Kako je počelo prskanje useva jakim pesticidima, i ljude će otrovati – kaže Bradić.
Izgleda da su uzaludna upozorenja stručnjaka na oprez prilikom upotrebe pesticida. Zasada se ne zna kako je došlo do ovog masovnog pomora pčela, ali se pretpostavlja da su glavni krivci pesticidi kojima su prskane okolne parcele. Materijalna šteta je velika. Na teren je izašla policija i snimila mesto pomora pčela, a fitosanitarna inspekcija je uzela uzorke kako bi ustanovila uzroke.
Članovi Udruženja pčelara „Dunav“ iz Apatina skupili su četrdesetak rojeva i uručili ih Ratku Bradiću kao prvu kolegijalnu pomoć. Rade Stevanović iz ovog udruženja, čije je član i Bradić, kaže da jedini u Srbiji imaju u rezervi rojeve pčela kojima mogu da priskoče u pomoć svojim članovima kako bi ublažili nastalu štetu. Dodaje da mnogi pčelari osiguravaju pčele od nepogoda, ali ne mogu i od trovanja.
– Bavimo se poljoprivredom i od nje živimo. Da protiv korova ne prskamo voćnjake, kukuruz i soju, kao i bašte od raznih insekata, ne bi ništa rodilo. Od čega bismo onda živeli i kako bismo se prehranili – pitaju se žitelji ovog sela?
Pčelari su zahvalni su i lokalnoj samoupravi što je, u vreme prskanja voća u cvatu, naložila poljočuvarima da intenzivnije kontrolišu voćare, kako taj posao ne bi radili po danu kada su pčele aktivne.
Izvor: Novosti.rs