ПЕСНИК МИЛОШ ГАЛЕТИН – ГОСПАР РАВНИЦЕ

Збирка поезије „Једро за шкољку” песника Милоша Галетина представљена је у петак, 9. новембра у Читаоници Градске библиотеке. А сваки пут када нам Милош Галетин дође у Нови Сад, то није обичан празник лирике, већ прави фестивал. Фестивал – и стихова и тананих осећања!

На овом представљању, за издавача ИК Тиски цвет, публику је поздравио уредник Сима Матић који се осврнуо на почетак сарадње са тада младим и талентованим, а сада већ оствареним песником. Изразио је и жаљење што Милош није довољно у јавности вреднован колико заслужује, из простог разлога што живи у Новом Бечеју, скрајнут на Трећем континенту, те га заобилазе веће награде и признања.

Песник Благоје Баковић је нашег аутора назвао лиским госпаром равнице и мора. И то госпаром који плови уз помоћ шкољке, која са једне стране – мирује у мисаоној и језичкој дубини, а са друге – плови  уз помоћ једра, везаног за ветар и небо – а тиме и за божанску силу. Госпаром који стиховима путује од хладног севера и камена, до плавог Медитерана – а чији је главни јунак стиховања (и путовања) – управо сам језик којим аутор пева!

Мирослав Алексић је нагласио ауторов чеховљевски дар сликања душе, а Милош Зубац додао да музички живот поезије Милоша Галетина, додаје једну димензију више његовим стиховима и повратно утиче на песниково стварање нових рима, рефрена, ритмова и целокупне атмосфере.

А што се нас читалаца тиче, Милош Галетин је свој стих избрусио до савршенства. Савршенства стакленог, кристалног, прозрачног, а у коме је заробљено, или пак, истакнуто, цело суштаство, у зависности шта смо кадри да видимо. Понекад сигурна као лађа, а понекад усталасана попут орахове љуске, Милошева шкољка живи и плови. Покаткад по Тиси, а покаткад по сновима.

Милошевом лирском певању – тесно је у стиху а широко у набоју! Међу тим стиховима има и малих пораза, и малих умирања, попут природног феномена његовог завичајног тиског цвета где се сетна и романтична игра сићушних инсеката претвара у смрт, а догодине у нови преображај, игру и рађање. И међу његовим стиховима, иза сваког пораза, остаје клица наде за радост, љубав и снове. Аутору желимо да, уколико није, нађе своју Лауру, Беатриче, Светлану или Веру Павладољску…

Лако се закључује да Милош Галетин ЈЕСТЕ веома признат песник:

  • чим о његовим књигама говоре Милош Зубац, Мирослав Алексић и Благоје Баковић, а хвали их Матија Бећковић;
  • чим његове стихове певају тамбурашке банде, Страхиња Галетин и Немања Нешић;
  • и чим је већ постао узор тинејџерима (минимим једном из моје куће, и једном из суседства).

Мислим да Милош Галетин и не треба да излази са свог Трећег континента у свет књижевних и политичких лобирања, јер и господин Радован Бели Марковић ствара у родном Лајковцу, а један други великан је несметано стварао у Јасној Пољани. Према томе, цео свет је у нама, у нашој души. И већа му награда, од његовог дара, ни не треба!

 

За Vojvodjanske.rs: са дубоким поштовањем према аутору, В. Раонић;

 

А како звучи Милошева песма Загрљај кад је Немања Нешић маестрално отпева, може се послушати овде: