Иако током последњих десет година бележи константан раст улагања, Град Зрењанин још једном се истакао по обиму директних домаћих и страних улагања у његове индустријске зоне. Према обављеним анализама и расположивим подацима, више од 60 одсто извоза зрењанинске привреде, или преко 220 милиона евра, остварују компаније које послују у новим индустријским зонама. Упркос економским поремећајима у претходној, 2021. години, укупни приходи компанија у зонама премашили су 40 милијарди динара, односно око 340 милиона евра. У компанијама које послују у зонама запослено је скоро 7.000 радника, што износи око 20% од укупног броја запослених у Зрењанину, којих је 35.458. Број компанија које послују у новоизграђеним погонима или су купиле земљиште у некој од индустријских зона премашио је 40. Неке од њих и по три пута су шириле производне капацитете, обим производње и број запослених.
Ове године навршава се петнаест година од отварања првог индустријског погона у првој новој зрењанинској пословној зони “Багљаш – аеродром”. Италијанска текстилна компанија “Помпеа” званично је почела с радом 1. новембра 2007. године, а након тога опремљене су и стављене у функцију још три индустријске зоне – највећа, “Југоисток – Ечка”, потом “Северозапад – Елемир” и најмања, али уз перспективу ширења уз трасу последњег крака обилазнице – “Исток”.
– Током прва два квартала текуће године показатељи за 2022. годину су, за сада, знатно позитивнији него у 2021. години. Очекивања су да компаније у нашим индустријским зонама остваре приходе веће од 80 милијарди динара, што Зрењанин сврстава на једну од лидерских позиција по висини инвестиција, где су улагања у приватан сектор већа од 500 милиона евра. Сви ови показатељи нам, и са економске стране, указују на значај и изузетне потенцијале индустријских зона у Зрењанину и даље могућности за развој града Зрењанина – прокоментарисао је наведене податке градоначелник Зрењанина Симо Салапура.
Актуелне кризе, по његовим речима, нису умањиле интересовање инвеститора и Град Зрењанин константно добија упите за слободним локалитетима у зонама, како страних тако и домаћих инвеститора.
– Имајући у виду потенцијални “проблем” недостатка слободних локација, извршили смо планско проширење зоне “Југоисток” за 220 хектара у подзони II-Д и за 40 хектара у подзони II-Б. Израда пројектно-техничке документације за те делове зоне “Југоисток” подразумева њихово опремање путном мрежом, канализационим системима, електроенергетским објектима, водоводном и гасном мрежом, тротоарима, уличном расветом и другом инфраструктуром потребном за несметано функционисање једне компаније и њених запослених. Највећи бенефит ове две локације ће се сагледати коначним завршетком обилазнице, односно изградњом последњег, четвртог крака, јер се ови делови зоне директно наслањају на трасу обилазнице – објаснио је градоначелник.
Још је казао да је, захваљујући диспозицији зона и максималним искоришћењем простора унутар зона, решен проблем потражње за локацијама с површином већом од 5 хектара. Такође, исказани су и бројни захтеви за парцелама површине од 2-5 хектара.
– У складу с тим, разматрамо могућност да формирамо још једну пословну зону која би била занимљива за мање произвођаче, стоваришта, велепродаје, и то на некој од локација где би били лако доступни и видљиви за потенцијалне купце – најавио је градоначелник Салапура и неке нове активности.
Ове предности Зрењанина, али и све што је урађено у претходном периоду, препознали су и Влада Републике Србије и председник Александар Вучић. У нашем граду реализује се највећа директна страна привредна инвестиција у Србији, у припреми је изградња ауто-пута Београд-Зрењанин-Нови Сад, пројекта од немерљивог значаја за развој не само Зрењанина, већ и целог Баната. Осим што је решавање проблема пијаће воде прогласила за питање од националног значаја и директно учествује у његовом решавању, Влада Србије недавно је Граду Зрењанину одобрила 450 милиона динара за изградњу недостајуће инфраструктуре у оквиру индустријске зоне “Југоисток”. Тиме је јасно дала до знања да потенцијале Зрењанина у тој области види и као потенцијале целе Србије, од знатно ширег економског интереса него што је локални.
Извор: Град Зрењанин