Градска библиотека у Новом Саду почастила је 3. јуна 2019. све овдашње љубитеље лепе речи промоцијом чак три књиге поезије Ранка Павловића. Промовисане су збирке Плавет, Измаглица и Вински сонети а 2. јуна је одштампана и нова књига, па овог бањалучког песника са радошћу очекујемо да нам поново дође.
Из уводне речи уреднице програма Весне Живковић, сазнали смо да је Ранко Павловић објавио 19 збирки песама, 17 збирки приповедака, 5 романа, две збирке есеја, књигу књижевних критика и 10 радио-драма за одрасле. Такође је написао и десетак збирки поезије за децу, два романа за младе, као и мноштво радијских и позоришних игара за децу.
Превођен је на италијански, пољски, мађарски, енглески, румунски, немачки, холандски, шведски, руски и друге језике.
Добитник је многобројних награда за књижевност, међу којима су „Кочићева награда”, награде „Скендер Куленовић”, „Лаза Костић”, „Гордана Тодоровић”, награде Удружења књижевника Републике Српске за књигу године а носилац је и повеље Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Српске за животно дело, Награде Академије „Иво Андрић” за животно дело и др.
Поезију Ранка Павловића на најлепши начин представили су књижевници Анђелко Анушић и Жељка Аврић.
Између осталог, Анђелко Анушић је рекао да у Павловићевој „башти сљезове боје, очаравају и заводе речи свијет, лептир, јутро, тишина, птица, небо, тама, сунце, облак, роса, дрво, грана, лист, мајка, камен, мрва, окно, клупа, бријег, врх, дјечак, дјевојчица” те да ти појмови „овде добијају посебна значења, боје и сазвучја”.
Песникиња Жељка Аврић је истакла небо као чест појам у стиховима Ранка Павловића, као симболу „задивљености и страхопоштовања пред космосом у којем је човек мрва, трен, трептај”.
Аутор Ранко Павловић је казивао своје стихове, међу којима, за песника између брда, има и стихова о задивљености панонском равницом, која:
„своју једноличност скрива од погледа
или је показује увек у другом облику”.
Промоцију су пратили љубитељи поезије али и еминентни књижевници. Програм је трајао тачно сат времена те овом приликом похваљујемо и одличну организацију.
За Војвођанске, текст и фотографије: В. Раонић;
А за читаоце портала http://vojvodjanske.rs/, у ово време липа и Змајевих дечјих игара, издвајамо следећу песму из збирке Вински сонети.
У ЗМАЈ ЈОВИНОЈ УЛИЦИ
Ранко Павловић
У Змај Јовиној, у липовом хладу,
док тихи жубор распјеваног јуна
прича древну причу о Новоме Саду,
преда мном чаша руменила пуна.
Чекам пријатеља, јер с вином шта бих?
Само у друштву божанско је пиће.
С коцкастог столњака врабац мрву зграби,
да у крошњи липе обрадује птиће.
Ево пријатеља, стиже са Дунава,
на лицу му одсјај сунца са таласа.
Ја му точим вино у ком плавет спава.
Док се свод над нама огледа у пићу,
подижемо чаше, мигом и без гласа,
наздрављамо Змају и Лази Костићу.