ПОДЕЛА НА СТАРОСЕДЕОЦЕ И ДОЂОШЕ ДЕО СУ ПАЛАНАЧКОГ МЕНТАЛИТЕТА, ТРЕБА НАМ ЈЕДИНСТВО

ПОДЕЛА НА СТАРОСЕДЕОЦЕ И ДОЂОШЕ ДЕО СУ ПАЛАНАЧКОГ МЕНТАЛИТЕТА, ТРЕБА НАМ ЈЕДИНСТВО

Душко Ћутило, директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима АП Војводине, у петак 27. септембра 2019. године учествовао је на трибини чија је тема више него инересантна  – „Сеобе, сегмент идентитета Новог Сада, Војводине и Србије”, одржаној у Центру за друштвену стабилност.

На трибини су говорили и директор Културног центра Новог Сада, социолог, Бојан Панаотовић, Огњен Карановић, историчар и директор Центра за друштвену стабилност, и Душко Ћутило, правник и директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима АП Војводине.

Модератор трибине био је Срђан Граовац. Учеснике трибине, у име домаћина, поздравио је Предраг Рајић, портпарол ЦЗДС.

Говорећи о утицају миграција на карактер једног друштва, његов идентитет и социјалну структуру, директор КЦНС Бојан Панаотовић казао је да би без миграција „свет био мртав“, јер од када је света и века, миграције постоје у различитим формама и испољавањима.

   – Погледајмо наш народ – цела наша историја проткана је сеобама. Њујорк има више стотина дневних листова који излазе на различитим светским језицима. То значи да толико нација живи само у Њујорку. Зато питам: да ли је Њујорк значајнији на светској мапи или неке наше мале паланке у којима се гледа ко је дођош, а ко староседелац? – запитао се Панаотовић. Он се, затим, присетио једног разговора у коме је учествовао када је један човек рекао да би све Црногорце требало протерати, јер је то оно што је уништило Србију.

– Питао сам га одакле да почнемо: Новака Ђоковића да вратимо у Никшић, Вука Караџића из Лознице да вратимо у његове крајеве? Или би, можда, требало протерати лик и дело Борислава Пекића? Или све Карађорђевиће пошто је у њиховим венама много црногорске крви? Онда је тај човек почео да вређа и људе пореклом из Босне, па сам га питао да ли хоће да „вратимо“ Иву Андрића, Емира Кустурицу, Мухарема Баздуља? – навео је Панаотовић.

Да ли је требало Дејана Савићевића да вратимо у Црну Гору и да му не дозволимо да игра за звезду? – закључио је Панаотовић.

Пут ка успеху једне средине, рекао је Панаотовић у наставку, јесте и долазак људи са различитих страна. Они се мешају и та средина напредује. Ми у Новом Саду дуго смо се мучили да схватимо да су Јово и Јова браћа, и да избеглице нису дошле да окупирају наш град, него зато што су у Олуји бежали од бомби Фрање Туђмана.

– Све велике средине су врела различитих миграција: Амстердам, Мадрид, Москва… Тамо је увредљиво питати некога одакле је дошао. Ако хоћемо да развијамо мултикултуралност, ако смо Европска престоница младих 2019. године, а јесмо, и Европска престоница културе 2021. године, морамо да негујемо космополитски дух – нагласио је Панаотовић.

Он је додао да је опасно то што антикосмополитски дух живи у мањим и већим политичким партијама и на угледним порталима, уместо, како је нагласио, да схватимо да нас је веома мало, јер смо у великом броју изгинули у Првом и Другом светском рату те да би требало да се држимо сви као браћа и сестре, а не да инсистирамо на разликама у географском пореклу.

-Тесла нам је пример о неминовности миграција. Да је остао у Смиљану, не би вечерас било ове трибине у Центру за друштвену стабилност? Наравно да бих волео да је остао у Србији, али прославио се у Њујорку, тамо је имао услове за рад, певао је „Боже правде“ и поносио се својим српским пореклом – истакао је Панаотовић.

Одговарајући, затим, на питање модератора Срђана Граовца о последицама миграција у Нови Сад, нарочито у контексту догађаја 90-их година, Панаотовић је рекао да су прецизне демографске, статистичке и све друге анализе показале да је Војводина као регион у старој Југославији била на самом европском дну по степену природног прираштаја.

-Срећа у несрећи је да су сви придошли људи заправо спасили Војводину која би без њиховог доласка имала озбиљне демографске проблеме. Што се тиче Новог Сада, јасно је да у њему пулсира живот. Али, миграције имају две стране. Имамо села која замиру, која су на ивици живота. Дакле, тај прилив становништва је добра ствар за Нови Сад, али је добро и то што се последњих година инсистира на оживљавању села, јер без пољопривреде сва остала такмичења са развијеним светом ће бити много тежа – рекао је Панаотовић.

Панаотовић је подсетио да ће у КЦНС у понедељак, 30. септембра бити одржана Конференција о регионалној стабилности на којој ће учествовати и новинар Индекса из Загреба Гордан Духачек који је написао да је срамотно да дођу људи из суседне државе и да их ми бацимо у море и био је изложен салвама увреда и претњи.

-Зато, ако желимо да заличимо на 21. век, онда морамо у читавом региону да размишљамо у складу са модернизмом, нормалношћу и културном сарадњом – закључио је Панаотовић.

Душко Ћутило, правник и директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима АП Војводине, подсетио је да су прогнани Срби из Хрватске и БиХ махом нашли своју сигурност у Србији. Додао је да чињеница да је мала држава примила толико људи, говори и о величини овог народа.

Историчар и директор Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић истакао је, између осталог, да је историја српског народа једна велика сеоба. Најчувеније сеобе у 17. и 18. веку, почевши од Велике сеоба 1690. године, најпознатије су и вероватно најзначајније.

 

Author Image
Lala
%d bloggers like this: