PODIŽEMO NOVE ŠUME, ALI JE ZA VOJVODINU I TO MALO

Apel JP “Vojvodinašume” pred novu sezonu pošumljavanja:

JP “Vojvodinašume” će u novoj sezoni pošumljavanja, od jeseni 2018. do proleća 2019. godine, obnoviti šume na površini od 1.450 hektara, a nove šume podići na oko 95 hektara.

Međutim, za Vojvodinu, koja važi za jednu od najobešumljenjih regiona u Evropi – i to je malo.

Na osnovu standarda razvijenih zemalja Evrope, pošumljenost Vojvodine bi sa sadašnjih 140.380 hektara (što je svega 6,5 posto) trebalo da se uveća više nego duplo. Prostornim planom AP Vojvodine definisana je potreba za podizanjem  još  oko 140.000 hektara novih šuma, međutim realizacija ovog plana je dugoročna.  Osim toga, u sistemu JP “Vojvodinašume”,  gotovo da i  nema slobodnih površina  za pošumljavanje, pa je neophodno da se u ovaj plan uključe svi društveni subjekti na teritoriji AP Vojvodine, počevši od lokalnih samouprava.

Ovi faktori su ključni:

Odbrana od vetra i snega

Razvojem industrije, poljoprivrede i putne mreže,  Vojvodina je od zemlje šuma postala vrlo siromašna vegetacijom. Nažalost, razvoj na jednoj strani donosi negativne posledice na drugoj strani, a univerzalno rešenje ne postoji.  Zbog toga što nema šume da uspori  snagu vetra, saobraćajnice su zimi često zatrpane snežnim nanosima, a svedoci smo i da su čitava naselja tada bila nedostupna.

Odbrana od poplava
Šume imaju ogroman kapacitet prihvata i filtriranja vode, pa su od neprocenjivog značaja kod regulacije poplava.

Poplavni talas usporava svoje kretanje kada naiđe na šumu, što koriste sve razvijene zemlje kao efikasno rešenje u upravljanju poplavom, kako bi se moguće štete svele na što manju meru.

Neravnomerna raspoređenost šuma po okruzima

Najviše šuma ima u Sremu, a najmanje u Banatu. Problem obešumljenosti Vojvodine, ne bi bio tako akutan da su šume ravnomernije raspoređene. Preko 90% svih šuma, nalazi se u uskom pojasu: Posavlja, Podunavlja i Potisja, zatim na području Fruške gore, Vršačkog brega, Deliblatske i Subotičke peščare, dok je svega 10% šuma razbacano na prostoru od oko 2.000.000 hektara, tako da je prema podacima iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu u čak 14  opština procenat pošumljenosti manji od 1%.

Odgovornost čoveka kao pojedinca

Čovek zbog svoje nepažnje,  zabluda ili obesti, po statistikama u 95% slučajeva uzrokuje požar.

Nije redak slučaj ni namernog uništavanja mladih stabala, zbog pogrešnog uverenja da će usevi u hladovini krošnji stabala biti manje rodni. Pored toga, težak socijalni status je obično izgovor šumokradicama koje redom seku stabla. To su obično nezrela stabla, koja su trebala da rastu još dugi niz godina u sastojini, pa je šteta tim veća jer ne predstavlja samo vrednost posečenog drveta, nego uključuje i troškove podizanja nove šume.

Ne tako davno, stanovnici seoskih domaćinstava su u šumi čuvali stoku, koju su čobani držali pod kontrolom, a noću je zatvarali u tor ili vraćali u selo. Danas su svinje najčešće samo pokriće za svakodnevno slobodno kretanje kroz šumu i ostvarivanje materijalne koristi od krađe drveta. Vlasnici nisu spremni da obezbede čuvanje stoke,  pa svinje riju oko bankina, šumskih puteva i odvodnih kanala, koji gube svoju osnovnu funkciju. Oštećeni i urušeni kanali nisu u stanju da prihvate vodu, pa je i šumski put poplavljen posle gotovo svake veće kiše.

Život u zdravoj životnoj sredini je privilegija

Odgovorno ponašanje svakog pojedinca,  imaće pozitivne efekte na celu društvenu zajednicu. Danas je gotovo privilegija živeti u zdravoj, nezagađenoj životnoj sredini. Čist vazduh i voda za piće postaju resurs, a šume direktno utiču na njihovo održivo stanje. Samo stručnim obnavljanjem postojećih,  i podizanjem novih šuma,  omogućićemo i budućim generacijama da uživaju u blagodetima koje one donose.