Током последњих година у нашој земљи долази до наглог повећања површина под трешњом. Ова појава је условљена високом ценом и великом потражњом плодова екстра квалитета за извоз као и за потрошњу на домаћем тржишту. При подизању младих засада поставља се питање на којој подлози набавити саднице трешње.
Као подлога за трешњу у Србији се користе генеративне а у мањој мери вегетативне подлоге. Увозне саднице су махом на вегетативним подлогама.
Најзначајнија генеративна подлога за трешњу је дивља трешња (врапчара) Prunus avium L. Ова подлога се користи на плодним дубоким земљиштима, јако је бујна и има добру компатибилност са племенитим сортама трешње. Стабла калемљена на ову подлогу редовно рађају и веома су дуговечна, нешто касније ступају у период плодоношења, отежана је берба и резидба због великих димензија круне. Препоручује се нешто ређа густина садње 250 до 350 садних места по хектару (размак садње 6-7m x 5-6m).
Магрива или рашељка (Prunus mahaleb L.) као подлога за трешњу користи се на лаким, пропусним каменитим и кречним земљиштима. Не подноси тешка земљишта, висок ниво подземних вода као и задржавање воде. Честа је појава у пракси да се засади трешње на магриви подижу на неодговарајућим земљиштима па долази до сушења великог броја биљака. Магрива је осетљива на вирус шарке, није компатибилна са неким сортама трешње, (Ван, Бурлатова, Хеделфингерова), краћег је животног века. Првих 5 година веће је бујности од дивље трешње, а после тога се изједначава. Стабла трешње калемљена на магриву боље подносе сушу, раније пророде али су краћег века од оних на подлози дивља трешња. Препоручује се склоп од 350 до 500 биљака по хектару.
Гизела 5 је вегетативна подлога за трешњу која се размножава културом ткива. Током последњих година шири се у интензивним засадима трешње у Србији. Гизела 5 захтева плодна и дубока земљишта, не подноси тешка и глиновита земљишта. Осетљива је на сушу и у нашим условима не може се гајити без система за наводњавање. За гизелу 5 због лошијег укорењавања неопходно је поставити наслон у засаду, отпорна је на ниске температуре па се може садити и на нешто већим надморским висинама. Има добар афинитет са већином гајених сората, пророди у другој години а пуну родност достиже у петој. Због раног ступања у период плодоношења може доћи до слабијег вегетативног прираста, услед мање лисне површине плодови су мање крупноће, овај недостатак се отклања јачом резидбом а по потреби и проређивањем цветова. Препоручују се густи склопови садње са 800 до 1000 биљака по хектару.
Гизела 6 је сличних особина као и гизела 5. Отпорнија је на сушу и успева и на мање плодним земљиштима. Препоручује се густина садње 600 до 800 биљака по хектару.
Облачинска вишња даје стабла мале бујности, стабла рано пророде. Има доста недостатака: слабо укорењаванје, лош афинитет са многим сортама, велика продукција изданака, појава позне инкопатибилности. Не препоручује се подизање комерцијалних засада на овој подлози.
Колт је доста бујна вегетативна подлога, добро подноси тежа земљишта, али је осетљива на рак корена и вишак креча у земљишту. Сади се у склопу 300 до 500 биљака по хектару.
Autor: Danko Petrović
Izvor: PSSS