Bačve su hrastova burad većih dimenzija od 1000l i više, a često su zapremine od 2000-5000l sa velikim otvorom kroz koji se neretko može provući odrasla osoba kako bi iznutra očistila i pripremila bure pre njegove upotrebe. Pravilnim održavanjem bačve se mogu koristiti nekoliko decenija. Velike bačve se proizvode od hrastovog drveta, a najčešće se koristi slavonski hrast kitnjak (Quercus Petraea). Postoji vrlo praktičan razlog zbog kojeg se ovaj hrast koristi za bačve, a to je dobra otpornost na „curenje“ odnosno kada se iz njega vino istoči pa se nakon kraćeg perioda ponovo napuni. Bačve se osim za odležavanje vina mogu koristiti kao fermentori, u tom slučaju se pored samog drveta pojedini elementi izrađuju od inox-a.
Kada se koristi barik, a kada bačva?
Barik burad imaju značajno veći uticaj na aromu, taninsku strukturu i ukus vina za razliku od bačvi. Razlog tome je upravo zapremina barika koja je često deset ili više puta manja od zapremine bačvi, pa je samim tim kontakt vina sa hrastovinom značajno veći, a naravno i nagorevanje odnosno tostiranje istog dovodi do intezivnijeg uticaja drveta na vino. S druge strane bačve imaju značajno manji uticaj na karakter vina, odnosno sazrevanjem u njima vina imaju izraženiji sortni miris i ukus u odnosu na vina koja sazrvaju u baricima.
Vinari koji svojim umećem znaju da odrede koji tip barika da koriste, stepen nagorelosti i dužinu perioda sazrevanja napraviće kompleksno vino vrhunskog kvaliteta. Poenta cele priče je da se nađe savršen odnos vina i barika. Ukoliko je sazrevanje kratko, jedva se može primetiti da je vino odležalo u bariku, a sa druge strane ako je vino sazrevalo isuviše dugo dolazi do efekta prebarikiranog vina gde su arome bureta potpuno nadvladale arome vina. Kada je mera prava dobija se vrhunsko vino gde je sazrevanje u bariku doprinelo boji, aromatskom kompleksu, taninskoj strukturi i ukusu vina.
Prilikom upotrebe novog barika uticaj na karakter vina je oko 50%, kod drugog korišćenja 25%, a kod trećeg manje od 10%. Posle trećeg korišćenja uticaj barika na vino je već veoma mali pa se takva burad više ne upotrebljavaju za sazrevanje vina. Što vino iz iste berbe duže odležava u bariku to su sve manje mogućnosti da se to bure iznova koristi za vino iz naredne berbe. Postoji i treća varijanta, a to je sazrevanje vina iz iste berbe u baricima i u bačvama. Da li će vino prvo sazrevati u bariku, a potom u bačvi ili obrnuto zavisi isključivo od enologa.
Bitna stvar je svakako pravilan odabir sorte vina. Jednostavno određene sorte ne trpe sazrevanje u buradima, pogotovo u bariku. Bele sorte se ređe barikiraju, a sorta Chardonnay najbolje podnosi barik, zatim Sauvignon Blanc, Riesling, Garganega…
Kod crvenih vina situacija je značajno drugačija, veliki broj sorti odlično podnosi barikiranje, a pomenuću neke od najzastupljenijih: Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc, Malbec, Merlot, Montepulciano, Sangiovese, Syrah, Grenache, Tempranillo…
Period sazrevanja vina u baricima je uglavnom od 6 – 36 meseci, dok u bačvama vino pogotovo crvena retko kada sazrevaju kraće od 12 meseci pa do 36 meseci. Naravno i ovde postoje odstupanja u zavisnosti od sorte i željenog finalnog karaktera vina.
Francuski i Američki hrast se uglavnom koristi za barike, dok se slavonski hrast koristi uglavnom za bačve.
Francuski hrast se deli na nekoliko tipova, a najpoznatiji su Allier i Tronçais (Quercus Sessilis) koji dolazi iz oblasti Auveregne, zatim Vosges, Limousin, Nevers… Stabla iz ovih šuma se razlikuju pa samim tim poseduju drugačije karakteristike, a najcenjeniji su Allier i Tronçais zbog veoma fine teksture odnosno zrna. Cena ovih barik buradi dostiže nekoliko hiljada eura po komadu.
Slavonski hrast koji se koristi za barik burad pripada vrsti Quercus Robur, a često se može čuti naziv hrast lužnjak. Burad visokog kvaliteta od ovog hrasta poizvodi se u Srbiji, Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Sloveniji. Slavonski hrast ima finu teksturu, razlikuje se od francuskog po blažim taninima i nežnijim aromama. Ova stabla rastu sporije i manja su od francuskog hrasta. Barik burad od slavonskog hrasta koštaju od 500-800 eura po komadu.
Američki hrast koji se koristi za proizvodnju buradi uglavnom raste na istočnoj obali u državama Missouri, Minestoa i Wisconsin. Karakteristika ovih buradi je da daju intezivniji miris vanile i tosta kao i određenu dozu slasti.
Izvor: agropress