POETIKA GLEDANJA – KAO DA KRAJ NIJE SASVIM BLIZU (program “Druga scena”) Pozor! Pozorje! – piše Dragoljub Selaković

Kao što verni pratioci znaju od prošle godine Sterijino pozorje je bogatije za još jedan program, „Druga scena“, koji zamišljen kao pregled predstava koje se ne uklapaju u mejnstrim, u literarno pozorište kojim se inače ovaj festival bavi, projekti koji nisu zasnovani na klasičnom dramskom tekstu, naših autora, orijentisani ka  neverbalnom teatru. Za razliku od ovogodišnje obimne selekcij u takmičarskoj konkurenciji u programu „Druga scena“ su se našle dve predstave: „Kao da kraj nije ni sasvim blizu“, po tekstu Maje Pelević i režiji Nikole Zavišića, produkciji Bitef teatar – Beograd, i „Poetika gledanja“, režija i koncept Andraš Urban, produkcija Pozorište „Deže Kostolanji“ / “Kosztolányi Dezső” Színház – Subotica.

Projekat „Kao da kraj nije ni sasvim blizu“ zbog svoje specifičnosti, svakom izvođenju može da prisustvuje samo pet gledalaca, je izvođen svakodnevno po četiri puta u Kulturnoj stanici „Svilara“, tokom trajanja festivala. Zbog pomenute obimnosti ovogodišnje selekcije, preklapanja termina sa zvaničnim programima, ograničenog broja geladalaca a Boga mi žestoke vrućine i udaljenosti Svilare, potpisnik ovih redova nije imao priliku da gleda tu predstavu, pa samim tim nije u mogućnosti ni da je komentariše, mada je iz priča kompetentnih kolega čuo samo pozitivne komentare i da je vredi pogledati.

Kao informaciju cenjenom čitateljstvu prenosimo samo kasting i nekoliko fotografija:

KAO DA KRAJ NIJE SASVIM BLIZU – Maja Pelević (program druga scena)

režija: Nikola Zavišić; tekst: Maja Pelević; video i VR: Filip Mikić; kompozitor: Anja Đorđević; producent zvuka: Mina Strugar; asistent režije i video produkcije: Jelena Piljić; asistent video produkcije: Sanjin Ćorović; produkcija: Bitef teatar Beograd;

glasovi: Mina Strugar, Anja Đorđević, Jelena Piljić, Katarina Vojnović, Maja Pelević, Tanja Strugar

digitalni stjuard: Ljubomir Radivojević; asistent digitalnog stjuarda: Maja Jovanović

Sinoć smo na sceni „Jovan Đorđević“ Srpskog narodnog pozorišta imali priliku da vidimo drugu predstavu u selekciji „Druga scena“ o kojo možemo da prozborimo nekoliko reči.

 

 

POETIKA GLEDANJA

režija, koncept i scenografija: Andraš Urban; kompozitor: Silard Mezei; umetnička saradnica: Daniela Mamuzić; produkcija: Pozorište „Deže Kostolanji“  / „Kosztolányi Dezső“ Színház – Subotica

igraju: Andrea Verebeš, Boris Kučov, David Buboš, Gabor Mesaroš, Heni Varga, Timea Filep

Andraš Urban ne bi bio to što jeste kada teatru ne bi pristupao na svoj osoben način i kada se ne bi odlučivao da se uputi stazama kojima samo retki hode. „Izuzetno me zanima prostor u kome postoje profesionalni glumci koji mogu da se odreknu sami sebe i da na drugi način dođu sebi… bilo je vrlo uzbudljivo sprečavati nastanak dramskih i tekstualnih priča i da ono što gledamo na sceni postane svojevrsna stvarnost, a ne literatura koja može da se prepriča…“

Možemo slobodno da kažemo da je ovo predstava u kojoj priča samo Urban koji je energiju crpeo iz ambijentalne, veoma inspirativne muzike Silarda Mezeija. Glumci su na sceni svedeni samo na disciplinovani pokret, nemaju čak ni lica, do samoga kraja. Tokom sedamdesetak minuta glumci u maksimalno preciznom, Urbanu poznatom razlogu i redosledu, na scenu iznose prvo stalke a zatim verne replike životinjskog sveta koijma formiraju različite prizore i oblike.

Po Urbanovim rečima na sceni je sve „mrtvo“ jedino što je živo na sceni jeste meso – fizički komad mesa okačen na kuku. U katarzičnoj sceni na samom kraju glumci ogoljavaju svoja tela do gole kože stvarajući ekpresivne „mrtve prirode“ okružene prepariranim životinjskim carstvom i kosturima.

Sve asocijacije na događanja iz realnog života u sadašnjosti, prošlosti ili budućnosti idu isključivo na teret gledaoca!