Studija francuskog Instituta pokazuje da je Evropa sposobna da primenom agroekoloških principa prehrani svoje stanovnike do 2050. godine.
Evropska poljoprivreda mogla bi u narednih nekolio decenija u potpunosti da iskoreni upotrebu pesticida, smanji njihov uticaj na klimu i biodiverzitet, a da istovremeno obezbedi hranu za građane Evrope, izjavili su saradnici francuskog tink-tenk Instituta za održivi razvoj i međunarodne odnose (IDDRI) na predstavljanju studije Deset godina za agroekologiju u Evropi. Stručnjaci tog instituta su rekli da su pokušali da stvore model koji bi pomirio potražnju Evrope za poljoprivrednim proizvodima i zaštitu životne okoline.
Pjer-Mari Ober (Pierre-Marie Aubert) i Gzavije Pu (Xavier Poux) su na konferenciji za novinare u Parizu sredinom septembra rekli da predstavljaju „scenario koji bi mogao da dovede do duboke transformacije poljoprivrednog sektora u Evropi u pravcu agroekološke tranzicije“.
Oni su se zapitali kako prehraniti Evropu uz istovremenu zaštitu klime i okoline, a u svetlu opadanja proizvodnje koje je zabeleženo kod organske poljoprivrede.
„Tekuća rasprava o budućnosti poljoprivrede posustala je zbog nemogućnosti da se pomire rast poljoprivredne proizvodnje s jedne strane, i smanjenje uticaja na klimu i biodiverzitet„, pojasnio je Ober.
Prema njegovim rečima, da bi se prevazišla ta suprotnost autori studije su pošli obratnim putem i postavili sebi pitanje koje su potrebe Evropljana u pogledu zdrave i održive ishrane i kakvi poljoprivredni modeli to podržavaju, pa je zato i premisa izveštaja bio zdravstveni uticaj sadašnjih prehrambenih navika građana.
„Kada je reč o zdravlju, problem bolesti povezanih sa ishranom raste alarmantnom stopom, poput šećerne bolesti, gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti“, navodi se u dokumentu.
„Iako u Evropi mnogo proizvodimo, jedemo previše i naša ishrana je nebalansirana, uprkos prehrambenim preporukama Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO)“, piše i izveštaju.
Postoji, međutim, širom Evrope rastuća potražnja za organskim proizvodima, što pokazuje se ljudi sve više razmišljaju o uticaju onog što jedu na njihovo zdravlje, pa tako transformacija i počinje rebalansom prehrambenih navika u Evropi – sa više žitarica, voća, povrća i proteinima bogatih useva, a manje mesa, jaja, ribe i mlečnih proizvoda, rekao je Ober.
„Od te tačke, naša studija pokazuje da bi agroekološka Evropa bila sposobna da prehrani Evropljane 2050. godine, smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 40% i obnovi biodiverzitet“, rekao je Ober.
To znači i postepeni prestanak upotrebe pesticida i veštačkih hraniva i đubriva i zauzvrat usvajanje zelene poljoprivredne prakse poput rotacije poloprivrednih kultura, upotrebe prirodnog đubriva, kao i ekološke infrastrukture poput živica, stabala, bara i niskih ograda.
U Studiji se, ipak, priznaje da bi takav scenario, u zavisnosti od poljoprivredne kulture doveo do pada proizvodnje od 10% do 50%.
To znači manju zaradu za farmere, ali gubici mogu biti nadoknađeni novcem koji će uštedeti jer će imati mnogo manja ulaganja, ocenio je Ober.
Francuski stučnjak je precizirao da bi agroekološki scenario omogućio evropskom poljoprivrednom sektoru ne samo da prehrani stanovništvo starog kontinenta, već bi očuvao i njegove eksportne kapacitete u oblasti poljoprivrednih proizvoda i vina, a snažno bi smanjio zavisnost od uvoza.
„Danas, Evropska unija uvozi u ekvivalentu od 35 miliona hektara poljoprivredne zemlje, prvenstveno soju iz Južne Amerike koja se koristi za ishranu stoke“, rekao je Ober.
Izvor: euractiv.com