„ПОСЛЕДЊИ“ ЋУРЧИЈА ИЗ ЛАЋАРКА ЧУВА ЗАНАТ ОД ЗАБОРАВА

Ћурчија је некада било престижно занимање, а без његових производа, попут кожуха, јакни, оковратника, је било незамисливо дочекати зиму. Данас је ово занимање многима, потпуно страно, ретко да и постоји. Дошла су нека друга времена, а правих мајстора је све мање. Ћурчија је претеча крзнара. Овај занат је веома стар, а у 17. веку први пут помиње се у Банату, Бачкој и Срему. Упаво у Срему, у највећем селу Лаћарак, надомак Сремске Митровице крзнар Живановић чува га од заборава.

Крзно никада не излази из моде. Даме га воле због тога што добро греје, али што како кажу, целокупном изгледу даје јединствену, елегантну и посебну ноту.

Све је више вештачког крзна, које се продаје са осталим одевним предметима од различитих материјала. У Сремској Митровици продавнице правог крзна су ретке.

У предграђу Сремске Митровице, Лаћарку, већ 40 година крзнар Иван Живановић у својој радионици шије прслуке, бунде оковратнике, шубаре. А колико је успешан, показује истанчаност када је у питању врста крзна.

Крзнар Иван Живановић, каже да када су у питању одевни предмети од крзна, ништа се није променило у протеклих 40 година. Свој посао воли, а то показују и престижне награде и признања.

Једно је сигурно. Крзно никада не излази из моде. Природно је најквалитетније, али и најскупље, а како каже крзнар Живановић, то значи да није скупо јер се купује на дуге стазе.

 

Извор: РТВ