Просечан принос по хектару у Србији износи 970 евра, док је просек земаља ЕУ 1.600 евра по хектару, а у земљама оснивачима ЕУ износи 1.900 евра, што је знак да Србији и те како недостају инвестиције у пољопривреду.
Бруто додата вредност агробизниса у Србији у последњих десет година креће се око 3,8 милијарди евра и већ годинама не може да пређе цифру од четири милијарди евра, речено је јуче на отварању Осмог пољопривредног форума “Храна за Европу” у Врднику.
Генерални директор Економског института Драган Шаговновић је истакао да ако бисмо бруто додату вредност агробизниса упоредили са брутом 1989. и 1990. јер су то, каже, биле “последње нормалне године пољопривредног пословања”, Србија ће на крају ове године бити тек на 70 одсто БДП-а из 1990. године.
Према његовим речима, просечан принос Србије је 970 евра по хектару, док је просек земаља ЕУ 1.600 евра по хектару, а у земљама оснивачима ЕУ износи 1.900 евра, што је знак да Србији и те како недостају инвестиције у пољопривреду.
“Холандија, Немачка, Француска и Италија су земље које би Србији требало да буду узор јер су њихови просечни приноси по хектару 3.400 евра. То су земље које ми са променом приступа у пољопривреди можемо да достигнемо у наредних 10 година”, подвукао је Шаговновић.
Председник Друштва аграрних економиста Србије Ковиљко Ловре рекао је на отварању форума да су инвестиције у пољопривреду у периоду од 2000. до 2016. године износиле 2,5 одсто од укупних инвестиција и констатовао да се у пољопривреду улаже мало.
Према његовим речима, пољопривреда у Србији не може да се развија и прати европске трендове са ниским нивоом инвестирања.
“Цела пољопривреда у развијеним, средње развијеним и неразвијеним земљама данас се налази на раскршћу”, подвукао је Ловре и додао да се данас све више поставља питање безбедности хране, те да је због тога неопходно да производи имају “следивост”.
Објаснио је да то подразумева да сваки потрошач може видети след производа који је прошао у свим фазама, тако да, на пример, осим шта производ садржи, неопходно да има означено да ли су и колико крошћена ђубрива, пестициди, у каквим се условима производ налазио, какво је било складиштење, какве су санитарне, фитосанитарне и ветеринарске контроле спроведене.
“Потрошачи би требало да знајузнају све податке о производу који купују”, рекао је Ловре и додао да пољопривреда не може сама да изнесе терет нових техологија, уз констатацију да у пољопривреду треба да улажу сви у ланцу, па чак и држава. Ловре наводи да је до 2012. пољопривреда остваривала позитивну и политичку и економску ренту, а да од 2013. бележи негативну, због, како каже, дубоких економских реформи у земљи.
Изворr: Taнјуг