Век постојања и рада Привредна комора Војводине (ПКВ) обележава се 1. фебруара 2019. године, јер су на тај датум 1919. године представници трговаца и занатлија, у Свечаној сали здања Матице српске у Новом Саду, основали Трговачко-занатску комору у Новом Саду.
У својој дугој историји, савремени коморски систем у Војводини има корене још у занатским и трговачким цеховима, који су током 18. века имали улогу сличну каснијој улози коморе, а постојали су у свим панонским градовима са претежним или знатним бројем српског живља. Тако је у Новом Саду, крајем 18. века, постојао заједнички цех столара и лицидера.
Формирању Трговачко-занатске коморе у Новом Саду претходило је оснивање Комора за трговину, индустрију и занатство са седиштем у Темишвару 1850. године. Затим се седиште коморе за Бачку налазило у Сегедину, за Банат у Темишвару, а за Срем у Осијеку, а по војвођанским градовима осниване су коморске подружнице.
По конституисању Трговачко-занатске коморе у Новом Саду, из које се данашња ПКВ развила, привремено је био постављен за председника трговац Љуба Стефановић, којег је у августу 1919. године наследио Коста Миросављевић. Као дугогодишњи председник Коморе (1919 – 1939), свакако је најзаслужнији за њен развој и значајну улогу коју је Комора имала у међуратном периоду. На истој седници, за првог потпредседника изабран је Никола Ивковић, као и пет нових чланова Коморе, међу којима је, поред трговаца Владе Стефановића и Паје Ст. Јаковљевића, свећар – воскара Гавре Маленчића и обућара Лазара Васића, био и директор Српске задружне банке др Иван Кобал,. Избором једног банкара за члана Коморе, први пут је успостављена ближа сарадња између банкарства и Коморе. Седам година касније, односно 1926. године, Комори је приступило Удружење индустријалаца, те је од тада њен званичан назив био Трговачко-индустријска и занатска комора у Новом Саду, а тиме је њена територијална надлежност проширена и на Барању.
Исте године, одржани су први избори чланова Коморе, те су реорганизацијом успостављене и три секције: индустријска, трговинска и занатска. Наредне, 1927. године, на основу већ донетих правилника и измењеног статута, мења се и шири и унутрашња организација Коморе. Осим управе, секретара, три секције, Финансијског одсека, Дисциплинског суда, Одбора пензионог фонда, Одбора за Славнићкин фонд – формирани су и Финансијско-порески, Саобраћајни и Царински одбори. Све те промене позитивно су утицале на рад Коморе, што се видело и по разгранатијој и плоднијој делатности више одбора. Примера ради, Саобраћајни одбор је одржао неколико конференција са заинтересованима, а одржане су и конференције са индустријалцима кудеље, грађевинским занатлијама, осим пленума и других састанака који су и раније одржавани. Исте године, дошло је и до формирања Изабраног суда Коморе, који је решавао приватно-правне спорове између оних странака које су претходно признале надлежност овог суда.
Трговачко-индустријској и занатској комори у Новом Саду пружила се изузетна прилика да се афирмише у коморском систему Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, па је 26. и 27. маја 1929. године у Новом Саду организовала Конференцију комора за трговину, индустрију и занатство, на којој је саопштен већи број реферата.
Због своје посвећености раду и развоју привреде, ПКВ је у децембру 2018. године, установила Повељу о награди ПКВ „Коста Миросављевић“, којом је у назив годишње награде, која се додељује најуспешнијим привредницима у АП Војводини од 1965. године, уткано име утемељивача традиције ПКВ.
Годишњом наградом „Коста Миросављевић“, Привредна комора Војводине истиче појединце и привредна друштва, који својим радом и изузетним резултатима, друштвено одговорним понашањем и осталим позитивним особинама и деловањем, стичу право да буду добитници и носиоци овог традиционалног признања.
Уместо набрајања бројних жеља, поздрављамo Вас са најлепшом и свеобухватном хришћанском поруком: На многаја љета!
Ваше војвођанске.рс