Povrtna stenica (Nezara viridula) je polifagna štetočina. Štete prave larve i imago na plodovima i izdancima biljaka.
Povrtna stenica je registrovana na više lokaliteta u usevima povrća (paprika, paradajz) i kukuruzu i suncokretu.
Od kada je prvi put registrovana kod nas, 2007. godine na Fruškoj gori i u okolini Beograda, njeno prisustvo registruje se svake godine.
Kako da prepoznamo povrtnu stenicu?
Odrasle jedinke su intenzivno zelene boje, dok larve tokom svog razvoja menjaju boju. Ono što je karakteristično za svih pet larvenih uzrasta jeste prisustvo belih tačkica po telu.
Nije izbirljiva
Pošto je polifagna ima je u usevima paprike, paradajza, krompira, boranije, soje, kukuruza i u zasadima voća i vinove loze, podsećaju zaštitari Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja (PIS).
Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke koje buše biljno tkivo i sisaju sokove.
Na plodovima paradajza i paprike, na mestima ishrane dolazi do diskoloracija na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus i gube tržišnu vrednost.
Ova stenica polaže buretasta jaja na naličje listova u gomilicama. Sveže položena jaja su bele boje, a sa razvojem dobijaju crvenkastu nijansu.
Tek ispilele larve se ne hrane, dok u kasnijim fazama razvoja ubacuju svoju sisaljku u tkivo biljke i ispuštaju toksine. Takvi plodovi nisu za upotrebu.
Mere zaštite
Na manjim proizvodnim površinama, u baštama i okućnicama jedinke se mogu ručno sakupljati, a mogu se postavljati i lovne klopke sa čašama i vodom, poruka je iz PIS-a.
U našoj zemlji nema registrovanih preparata za ovu štetnu vrstu.
U sistemu Prognoze rađeni su ogledi i dobru efikasnost u suzbijanju pokazao je preparat na bazi a.m bifentrin – TALSTAR 10 EC u koncentraciji 0,05 %. U usevu paradajza ovaj insekticid ima karencu 7 dana, podsećaju zaštitari.
Izvor: poljosfera