PRAZNOVANJA U VOJVODINI

PRAZNOVANJA U VOJVODINI

U krajevima današnje Vojvodine u XVIII veku su praznici bili gotovo isklјučivo verskog karaktera, a odabrani su prema „žitijama svetih“. Kalendar svetkovanja i praznovanja je bio prepun nebeskih sila, svetitelјa i mučenika, a broj prazničkih dana se protezao u nedogled. Naročito su mnogo praznovali Srbi. Bilo je toliko praznika posvećenih svetitelјima, drevnim i nacionalnim, velikim i malim, da su kada se tome dodaju i sve nedelјe u 365 dana, naši preci stvarno radili samo pola godine, pošto je gotovo svaki drugi dan bio praznik.

Svakao da danas, u doba ekonomskog planiranja, ne treba ni pominjati kako se to odražavalo na privredni život ovih krajeva, a time i na standard stanovništva. Zbog toga je i carica Marija Terezija naredila da se čitav niz „malih svetaca“ kod Srba u Habzburškoj monarhiji briše iz „prazničnih kalendara“, da bi se ti dani pretvorili u radne. Ovo je naišlo na revolt kod Srba, jer su to shvatili kao još jedan prikriveni potez austrijske carice, katolkinje, da Srbe u monarhiji pounijati. Ta bojazan Srba ovoga puta nije bila opravdana. I u vladajućoj katoličkoj crkvi, zbog ekonomskih interesa države smanjen je broj prazničnih dana. Svetovne vlasti su, pak posebno strogo vodile računa o tome kako će naši preci provoditi praznike i nedelјe. Zanimlјiv je zaklјučak plemićke skupštine Bačko-bodroške županije od 13. januara 1773. godine, u kome je određen način provođenja nedelјe i prazničnih dana. Iz sačuvane dokumentacije može se zaklјučiti kako je u prošlosti izgledala jedna bačka nedelјa.

Nedelјom pre podne su svi bačvani morali da idu u crkvu i prisustvuju propovedima. Pod pretnjom najstrože kazne zabranjen je bio nedelјni rad svim zanatlijama, kao i „teški radovi“ za sluge i sluškinje. Pilјari su u gradovima mogli na pijacama da prodaju svoje proizvode samo do 9 sati ujutro. Po selima i trgovištima su se pijace rasturale već na prve zvuke „drugog crkvenog zvona“, kojim su se vernici pozivali da neizostavno prisustvuju službi božijoj. Isto tako, nedelјom i praznicima su bile zatvorene i sve trgovačke radnje. Iznimka je jedino učinjena za javna kupatila, berbernice, radnje koje prodaju sveće i šećerleme i apoteke. Ali i one su smele biti otvorene samo do 9 sati ujutro. Poštanske kočije kao i karavani, kola natovareni najraznovrsnijom robom kretali su na put oko podne, pošto bi bilo završeno bogosluženje po crkvama. Sve vrste zabave, pozorišne i druge predstave su smele početi tek u 4 posle podne, a stari Vojvođani su mogli da slušaju narodnu i zabavnu muziku u krčmama, isto tek posle 4 sata posle podne.

Za vojvodjanske.rs piše: Zoran Knežev

Nastavak priče pročitajte u knjizi „Novi Sad prošlost u pričama“… koju kao i najnovija dela Zorana Kneževa, možete poručiti po specijalnom popustu putem meila: zoranknezev@gmail.com  ili na broj telefona 064/1258337

 

Author Image
Lala
%d bloggers like this: