,,Велики јуриш” је историјски роман са елементима љубавне приче, трилера, епа и фантастике. Роман о Великом рату сагледан кроз призму других ратова. Кроз све ране свога рода. Повезивање личног и колективног подсвесног са вишом духовном вертикалом. Прича о смислу смртности, патњи, храбрости и пожртвовању кајмакчаланских јунака. О једном времену и идеји слободе која је ујединила све, без обзира на личне погледе и разлике. То је велика прича о сећању aли и залог наших сећања.
А како рече професорка Љиљана Пешикан Љуштановић, није лако сећати се – јер сећање оптерећује! Опет, без сећања не постојимо, немамо идентитет.
Аутор је почетак романа сместио у 1916. годину када се његов јунак, симболичког имена Милош Војновић, опоравља на Крфу након албанске голготе. У роману фигурирају многи необични ликови, и стварни и књижевни, и ту леже и шифре и кључеви. Чули смо да се могу уочити везе са Илијадом и Одисејом, Злочином и казном, Сеобама, Утопљеним душама. Са Флоберовим Сентименталним васпитањем… На овом путовању од почетне по завршне корице, уз поменутог Милоша Војновића срећу се многи необични ликови попут Милана Недића, Арчибалда Рајса, Ћирила и Методија, војводе Вука, мајора Калафатовића (који је потписао капитулацију краљеве војске)…
Ипак, роман је једноставан за читање. Како аутор рече, може се разумети са елементарним средњошколским знањем о Великом рату. А са друге стране, вишеслојан је и отвара небројене могућности за истраживање и продубљивање, у зависности од жеље и афинитета самог читаоца.
Уз аутора професора Слободана Владушића и професорке Пешикан, о делу је говорила и докторанд Горица Радмиловић, а Читаоница Градске бибиотеке у Новом Саду не само да је била испуњена, него је био испуњен и ходник испред ње, што је својеврсни омаж свим јунацима ауторовог романа. А Владушићев ,,Велики јуриш” у издању ,,Лагуне” није само напета прича пуна заплета, емоција, мистичне атмосфере, познавања оружја, војних стратегија… већ и права библиотека наше прошлости. Самим тим, верујем, и празник за читаоце!
За Vojvodjanske.rs, текст и слике: В. Раонић;