ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ЗОРАНА КНЕЖЕВА О КАФАНАМА И ПРОСТИТУЦИЈИ

Књига интригантног наслова „Нови Сад – кафанологија и проституција” аутора Зорана Кнежева, представљена пред бројном новосадском публиком у Читаоници Градске библиотеке. Уз аутора, о књизи су говорили и мр Синиша Јокић, директор Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, Драган Којић, директор Градске библиотеке у Новом Саду и Миодраг Миша Близанац, који нам је некадашњи Нови Сад дочарао и речима и музички.

Господин Којић је за књигу рекао да је узбудљива, информативна, поучна и забавна, те да аутор њоме на светлост дана доноси приватну историју Новог Сада за коју озбиљни историчари немају времена.

Мр Синиша Јокић је истакао да се аутор храбро упустио у овај подухват и да га је успешно реализовао, обухватајући период проучавања све до 2000. године. Да је доста користио архиву свих институција града, новинске чланке али и разговоре са Новосађанима. Штавише, аутор је посведочио да су кафане одиграле улогу малих градских парламената, те да су први сервис информисања, одн. нека врста претече данашњих друшвених мрежа.

Такође, господин Јокић је нагласио да је и други део књиге, који се односи на проституцију, аутор студиозно преставио, те тако можемо сазнати да је сем бордела за мушкарце, град имао и јавну кућу за жене у којој су радили мушкарци, да су сагледани рат и проституција, проституција у гостионицама, део који се односи на бело робље, полицију, корумпираност, затим део на проституцију у логорима, проституцију седамдесетих година, здравствене прилике, притужбе грађана на те појаве итд., те и ову проституцију данас, при чему је Кнежев користио податке организација Јазас и сл.

Миодраг Миша Близанац је истакао да, док не победимо историју, нећемо победити ни себе, одн. нећемо бити Новосађани. Јер смо и ми само људи, а ово је прича и о граду, и о нама свима.

Аутор књиге, публициста и хроничар Зоран Кнежев, коме су кафане наука (кафанологија) – суочио нас је са чињеницом да већ сада носимо део кривице што тај део Новог Сада није сачуван како ваља, што немамо ни своју градску кафану, ни неку своју Скадарлију. Имамо песме написане у кафанама, позоришне комаде, композиције Исидора Бајића написане и Липи, али не и те кафане!

Овог књигом, он чува сећање на кафане и град који се свакодневно буди друкчији, али и опомиње на будућу обавезу да понешто сачувамо и у стварности, а не само сећању!

За Vojvodjanske.rs, В. Раонић;