Читалачка публика имала је прилику да се упозна са историјским освртом, територијално-управном организацијом, становништвом Баната у првој половини 18. века. Ауторка је напоменула да књига обухвата сразмерно велики простор– како у српском, тако и румунском Банату, а да је период којим се бави већим делом време владавине Марије Терезије и Јозефа II. Истакла је и да је Банатска војна крајина била само један од сегмената у систему Војне границе који се протезао од Јадрана до Карпата, а да су међудржавне прилике у том делу Европе одиграле важну улогу у њеном формирању.
Поглавља књиге су посвећена војно-територијалној управи, демографским приликама, уређењу простора и пољопривреди, као и неким друштвеним темама и пореском уређењу. Штиво садржи мноштво табела, графикона, карата и илустрација. Куриозитета ради, подвучено је и да је Ковин био „седиште компаније и важно граничарско место“. У организационом погледу, припадао је Немачко-банатској регименти.
Иначе, издавач књиге „Банатска војна крајина (1764–1800)“ је Историјски институт у Београду које финансира Министарство науке. Ова докторска дисертација је награђена наградом Матице српске за најбољу књигу из области историографије за 2021. годину ,,Иларион Руварац“. Књига је доступна у Библиотеци „Вук Караџић“ Ковин.
На почетку вечери добродошлицу је пожелела директорка библиотеке, Ивана Јованов, која је била и модератор програма.
Извор: Општина Ковин