ПРЕДСТАВЉЕНА ОСМА КЊИГА ПОЕЗИЈЕ БРАНИСЛАВА РОКВИЋА

Збирка насловљена као „Поезија срца духовног” аутора Бранислава Роквића, представљена је у среду, 26. децембра 2018. у читаоници Градске библиотеке у Новом Саду. Уз аутора који је казивао стихове, о поезији су беседили песници Верољуб Вукашиновић и Зоран Боснић а у музичком делу наступио је дуо који чине појци Дуња Богдановић и Живан Поповић. Овај догађај је стицајем срећних околности смештен у свечарску атмосферу Божића, а аутор је књигу посветио проти Станимиру Поповићу, који је присуствовао промоцији.

Песник Верољуб Вукашиновић, и сам један од истакнутих песника-боготражитеља, нагласио је да стихове Бранислава Роквића треба пре свега читати духовним очима а не очима књижевног критичара. Да је ово „поезија молитве која захтева усредсређеност мисли” и кротост, како би се читаоцу (као и самом песнику у тренутку писања), искра радости уселила у срце и да би истински доживео песниково надахнуће о Богу, Св. Сави, Хиландару, фрушкогорској Светој Гори… Песников стваралачки свет назвао је Богородичиним вртом коме он непрестано приноси своје стихове. Штавише, и саме песме визуелно имају форму крста.

Песник Зоран Боснић устврдио је да смо се састали да се окрепимо али и замислимо. Да је Бог човеку дао дар љубави према ближњем, природи и Створитељу, а да је ауторово место духовности – људско срце, како је и назвао књигу. Да песник овим стиховима хоће да нас пробуди топлим шапатом. Сама Роквићева књига је један нови тон у поезији уопште.

Директор библиотеке Драган Којић, додао је да би био задовољан ако у судњем часу буде близу душевног стања песника Роквића, који нас подсећа да је љубав – духовна гозба.

Читаоцима нашег портала дарујемо песму Бранислава Роквића:

         СВОЈЕ МЕСТО

         Увек си са мном,

         Нека и јеси.

         У трептају ока

         Ваздуху, дишем,

         У погледу дугом

         Знам где си,

         И у овом стиху

         Што га пишем.

 

На Тебе ја помислим често;

Са Тобом чврсто ногама стојим,

Уз Тебе тражим своје место,

Над Тобом нико не постоји.

        

         Од Тебе је некад

         Све настало,

         Пред Тобом се

         Клања до пода,

         До Тебе нам

         Је мало остало,

         Под Тобом се

         Сигурно хода!

 

Текст и фотографија: В. Раонић