Арпаду Вицку, књижевном преводиоцу из Новог Сада уручена је Балашијева велика награда за књижевно преводилаштво у Мађарској академији наука у Будимпешти. Ову награду установило је прошле године Министарство спољних послова и спољне трговине Мађарске, са циљем да се тиме ода признање преводиоцима који су својим стручним радом допринели упознавању мађарске књижевности на другим језичким подручјима.
У жирију су били представници Савеза мађарских писаца, Друштва белетриста, Мађарске академије уметности, Преводилачке куће у Балатонфуреду, Удружења мађарских издавача и књижара, Петефијевог музеја књижевности, Савеза младих писаца, Мађарског ПЕН клуба и Научног института за мађарску књижевност и културу Универзитета „Етвеш Лоранд“ у Будимпешти. О преводилачком раду Арпада Вицка и значају Балашијеве велике награде за књижевно преводилаштво, говорили су државни секретар Тамаш Менцер и песник, писац и преводилац Ото Толнаи.
Арпад Вицко (Нови Сад, 1950) од 1970. преводи са мађарског на српски поезију, прозу, драму, есејистику и научну литературу и објавио је више од 80 самосталних књига превода. Највише је преводио дела савременика – романе и есеје Ђерђа Конрада, Ласла Вегела, Иштвана Еркења, Иштвана Ершија, Петера Естерхазија, Имреа Кертеса, Антала Серба, поезију Ота Толнаија, Пала Бендера, Ференца Ђезеа, Ђерђа Петрија, документарне приче Тибора Варадија, филозофске и социолошко-политиколошке, књижевно-теоријске, театролошке, као и студије из области ликовних уметности већег броја аутора – Јаноша Киша, Оскара Јасија, Иштвана Бибоа, Јенеа Сича, Корнелије Фараго, Балинта Сомбатија, Золтана Шебека и др. Превео је такође преко 20 драмских текстова савремених мађарских аутора.
Аутор је антологије поезије војвођанских Мађара “Јануарски ћилибар” и панораме савремене мађарске прозе “Монструми, вилењаци, врагови, злодуси”. Радио је 32 године као новинар, потом уредник емисија за културу и књижевност програма Радио Новог Сада на мађарском језику и објавио је књигу интервјуа с једанаест водећих мађарских интелектуалаца “Жанр тренутка”.
Извор: Српске недељне новине, Будимпешта