У Конференцијској сали Културног центра „Брана Црнчевић“ синоћ је у организацији Завичајног музеја Рума одржана презентација археолошких радова на новооткривеном локалитету Аџине њиве – Брајково 2.
Реч је о археолошком локалитету у атару села Кленак, откривеном током радова на изградњи новог ауто-пута Рума – Шабац, који са истражених невероватних 5 хектара, представља једно од највећих ископавања у историји српске археологије. На самом локалитету су потврђени налази из безмало свих епоха људског живота на нашем простору и то уназад 8 миленијума.
На презентацији која је обухватила приказ хоризонталне и вертикалне стратиграфије, односа са околним локалитетима, као и избор неколико значајних проналазака говорили су руководиоци истраживања др Драган Милановић, виши научни сарадник Археолошког института Београд, др Мирослав Кочић, управник Центра за археологију „Драгослав Срејовић“ Универзитета у Крагујевцу, Момир Церовић, музејски саветник из Народног музеја Шабац и Урош Николић, в.д. директор Завичајног музеја Рума.
Догађају је присуствовала и председница Општине Рума Александра Ћирић која је истакла да је поред научних открића значајних за археологију, посебно радује чињеница да овај локалитет отвара могућности за проширење туристичке понуде Општине Рума.
Општина Рума намерава да у сарадњи са Завичајним музејом и Туристичком организацијом општине Рума што више промовише овај археолошки локалитет и да га уврсти у туристичку понуду.
„Туристи ће моћи да се одвезу до самог локалитета упознају са праисторијом, антиком средњим веком. Сремска Митровица лежи на локалитетима из касне антике, код нас су локалитети који датирају много раније, што је изузетно и тај потенцијал морамо искористити. Желимо да имамо нешто попут археолошких паркова са водичима, кустосима, писаним интерактивним таблама“, казала је председница Ћирић.
Посетиоци су могли чути да ће се истраживања на локалитету Аџине њиве – Брајково 2 наставити дуги низ година, те да тај део Срема на територији румске општине представља још увек један од недовољно истражених драгуља српске археологије, као и да нове технологије нуде могућност боље промоције богатог археолошког наслеђа.
„Са технологијама као што је аугументована стварност, виртуелна стварност, електронски приступи, ми можемо најзад да прикажемо те локалитете у другачијем светлу“, поручио је Мирослав Кочић, управник Центра за архологију „Драгослав Срејовић“.
Истраживања надомак Кленка трајала су девет месеци и том приликом откривено је комплексно винчанско насеље, са винчанским некрополама какве су откривене на само још две локације у Србији.
Драган Милановић,виши научни сарадник Археолошког института у Београду је напоменуо да је врло значајан и античко-римски период, где имамо економски комплекс који је највероватније служио за прераду и чување жита, са три велике грађевине на каменим темељима.
„Средњовековно насеље има јаме за складиштење, имамо похрањивање домаћих животиња на дну тих јама, чак и по неколико, тако да нам то говори о помору који је у неком периоду вероватно значио и крај становања“, сматра Милановић.
У деветомесечно истраживање локалитета укључено је било 15 археолога и око 60 радника, а пронађен је огроман број вредних предмета и материјала, више тона, који се тренутно обрађују.
Сав материјал припада Завичајном музеју Рума и он ће бити важан део будуће сталне поставке рекао је Урош Николић, директор те установе.
„Обрадили смо први и други сектор, с обзиром на то да смо истраживања поделили на три сектора, остаје још трећи који јесте најважнији и централни, он се још обрађује без престанка, али остало је још три месеца интензивног рада да би се све прелиминарно обрадило. Након тога остаје конзервација, део предмета је послат на конзервација за шта је средства обезбедила Општина Рума. Сав материјал долази у наш музеј и он ће бити окосница наше сталне поставке, која ће средином следеће године већ бити постављена“, истакао је Николић.
Новооткривени локалитет обилује правим уметничким делима израђеним од керамике, а Момир Церовић, археолог музејски саветник Народног музеја Шабац је у свом излагању румској публици презентовао значајно откриће велике келтске пећи за керамику.
„Сваки нови локалитет и свака нова сонда да нешто ново, 45 година се бавим овим послом, али овде је доста тога што сам први пут видео. Пећ за керамику коју смо пронашли је највећа икада нађена на овим просторима. Дебљина саме решетке је 29, негде и 30цм, а сама пећ је била толико очувана да смо је буквално могли заложити и ми нешто покушати направити од керамике. На Гомолави је у ранијим истаживањима пронађено двадесетак пећи, али ниједна није ове величине и овако добро очувана. Заиста је ово један фантастичан локалитет који ће тек заинтересовати јавност“, оценио је Церовић.
Аџине Њиве Брајково 2 је локалитет који ће непроцењиво обогатити културно-туристичку понуду Срема.
Извор: Општина Рума