Често се греши при одређивању склопа, јер се сеје мање зрна , а принос умногоме зависи од броја биљака по јединици површине. Ниски ситнозрни пасуљ гајен у чистој култури, највише рађа када је склоп 500 хиљада биљака по хектару. За сорте средње крупноће зрна, а таква је већина наших, препоручује се 400 хиљада, док је за високе, које се гаје уз потпору и другачије сеју, потребан склоп од 285 – 300 хиљада биљака по хектару.
Начин сетве зависи од тога да ли су у питању ниске или високе сорте пасуља, ако су ниске, сетва је машинска у редове или на мањим површинама , ручно у кућице. Да би склоп био 400-500 хиљада биљака по хектару, међуредни размак мора бити 45-50, док је растојање у реду 4 – 4,5 cm. Приликом ручне сетве у кућице размак је 50 x 25-30 cm , тако да се у свакој развије пет- шест биљака. Може се сејати и у пантљике што нарочито даје добре резултате.
Високи пасуљ сеје се у кућице, у које се положи 6 – 8 зрна. Међуредни размак је 70, а између кућица у реду 35-40 центиметара.Постоје и други начини узгоја, као што је шпалирни , али је незнатно заступљен. По хектару је обично потребно од 100 до 180 кг квалитетног семена у зависности од крупноће зрна и сорте пасуља као и начина сетве.
Током вегетације неопходне су мере неге .Ако је сетвени слој земљишта исушен без довољно влаге за ницање површина се може поваљти глатким ваљцима. Покорица настала кривицом произвођача услед гажења која отежава ницање или услед јаких пљускова уништава се лаком дрљачом , пазећи да се не оштете нежни поници.
Прва култивација се обавља пажљиво до 10 цм дубине , од фазе првог до фазе другог сталног листа. Наредне култивације треба да су плиће, али се процењује дали су корисне или ће нанети штету добро развијеном усеву.
Прихрањивање азотним ђубривима се препоручује само у појединим случајевима када се пасуљ узгаја на лаким и пропусним земљиштима из којих се брзо испира азот.Прихрана овим елементом неопходна је и ако је у првом делу вегетације хладно и кишовито време, па га биљке слабо усвајају и губе боју.
Пасуљ је велики потрошач воде, тако да се бољи и стабилнији род постиже правилним наводњавањем. Процењује се да је у нашим условима потребно биљкама пасуља око 350 милиметара воде током вегетације.
Уколико се наводњава прво заливање је обично после три до четири недеље након ницања, друго почетком цветања док следеће највише зависи од количине падавина и температуре.
ДРУГИ У ПЛОДОРЕДУ
На истој површини пасуљ може да се гаји тек након три године, првенствено због појаве болести.Припада му друго место у плодореду после биљака ђубрених стајњаком.Добар је предусев насвакој њиви јер земљиште задржава добре физичке особине , богато је азотом и нема корова. Као предусеви пасуљу највише одговарају стрна жита, кукуруз, кромпир,купус, цвекла, лук и парадајз из директне сетве.
Аутор: Срђан Видановић дипл.инг.
Извор: Пссс