ПРИПРЕМА ПЛАСТЕНИКА-ЧИШЋЕЊЕ И ДЕЗИНФЕКЦИЈА

ПРИПРЕМА ПЛАСТЕНИКА-ЧИШЋЕЊЕ И ДЕЗИНФЕКЦИЈА

Први корак чишћења је сређивање простора око пластеника. Уклонити све канте и друге предмете, покосити корове, насипати стазе да се не би стварале барице и блато на прилазу пластенику.Сав алат који се користи за рад у пластенику треба очистити, опрати, дезинфиковати, осушити и премазати ланеним уљем како би се спречила корозију металних делова.

Током вегетације на фолији пластеника се накупља прашина. У наборима фолије и местима састављања заглављују се лишће, мале гранчице, а то може да оштети фолију и послужи као скровиште штеточинама, првенствено инсектима. Након чишћења површине приступа се прању спољашње стране фолије. За прање се користе еко детерџенти.

После чишћења спољашње стране треба очистити унутрашњост. Уколико се пластеник не користи током најхладнијег дела године, треба га оставити чистим и уредним. Уклонити биљне остатке, конопце, копче, цеви за наводњавање, уколико нису фиксиране и алат.

Уколико је реч о пластенику са слабом арматуром, тада треба поставити дрвене Т-носаче који ће ојачати конструкцију и спречити деформацију цеви под тежином снежне масе. Проверити рад механизма за подизање и спуштање отвора, као и врата пластеника.

Унутрашњост пластеника треба опрати еко детерџентом. Обавити дезинфекцију унутрашњости пластеника. При дезинфекцији предност се даје еко производима. Данас су на тржишту доступни препарати за дезинфекцију на бази микроорганизама који инхибирају раст патогене микрофлоре. Потребно је третирати читаву површину унутрашњости пластеника, а поступак се понавља након 10-ак дана.

За третирање унутрашњости пластеника, нарочито ако је конструкција од дрвета, и зидане основе пластеника може се користити и приручно средство припремљено од гашеног креча.Код израде тог средства користи се 3-4 килограма хидрираног креча у који се додаје 0,5 кг бакар-сулфата. Све се добро измеша и разблажи са 10 литара воде. Оставити да стоји око 2 сата и том смешом се премазују дрвени оквири, зидана база пластеника и сва друга места која могу да послуже као склониште инсектима и место скупљања патогених микроорганизама.

За успешно гајење поврћа у пластенику веома значајан је квалитет земљишта. За мале пластенике се сваке 3 до 4 године може урадити замена земљишта у слоју 20-25 центиметара. Други начин је замена плитког, површинског слоја 10-15 цм. Уколико је уклоњен само површински, плитки слој тада се додаје нова земља, органска ђубрива, компост, суво лишће који ће обогатити земљиште у пластенику и побољшати његове карактеристике. Обрадом земљишта нови површински слој ће се измешати са дубљим слојевима земљишта. Тај поступак се обнавља сваке 2 године да би имао ефекат на стање земљишта у пластенику.

Да би смо добили што здравије и квалитетније земљиште обогаћено органском материјом у пластенику можемо посејати зелене сидерате. То су биљке које ће развити зелену масу и након њиховог заоравања добићемо додатна хранива за земљиште. Осим тога свака сидеративна биљна врста коју посејемо испољиће одређене ефекте. Раж ће потиснути већину корова и добићемо чисту површину. Корен ражи ће за собом оставити растресито земљиште. Махунарке ће обогатити земљиште азотом. Слачица ће земљиште обогатити азотом и фосфором. У зависности од ефекта који желимо да постигнемо одабраћемо и одређену биљну врсту или смесу више врста за сетву сидерата.

Извор: пссс

 

 

Author Image
Lala
%d bloggers like this: