Iako se u svetskoj kuhinji koristi već decenijama, rukola je poslednjih nekoliko godina postala pravi hit u domaćoj ishrani. Reč je o mediteranskoj samonikloj zeljastoj biljci iz porodice brokolija, kupusa, kelerabe, kelja… Ima blago-gorak ukus i za razliku od divlje, kultivisana rukola je krupnija i nije gorka.
Bogata je vitaminom C, karotenom, vitaminima B-kompleksa, pektinom, kalcijumom, fosforom, gvožđem, magnezijumom, kalijumom i bakrom. Sastoji se uglavnom od vode i ima dosta ugljenih hidrata i belančevina. Sadrži aktivne sastojke koji imaju antikancerogena svojstva, pozitivno utiče na zdravlje i smanjuju rizik od mnogih bolesti.
Rukola je kultura skromnih zahteva za toplotom i otporna je na mrazeve. Zato može da se proizvodi praktično cele godine. Ova biljka najbolje uspeva na lakim peskovitim i srednje teškim zemljištima. Zemljišta treba da su neutralne reakcije mada može da se gaji i na zemljištima alkalne reakcije, na vlažnim i suvim zemljištima i veoma dobro podnosi sušu. Najbolje uspeva na dobro osunčanim terenima, i ima prednost da joj vetroviti uslovi ne smetaju.
Gajenje rukole je veoma lako i jako brzo pristiže za berbu, za oko 40 dana. Sa njom nema problema u pogledu bolesti i osim buvača nema ozbiljnih štetočina.
Osnovna obrada se izvodi na dubinu od 20 cm, ali predsetvena priprema mora biti jako kvalitetna zato što rukola ima izuzetno sitno seme, a gotovo se isključivo proizvodi iz semena. Ovo bi trebalo da se uradi čim zemlja bude bila spremna za obradu, u proleće, ili još bolje, pripremite zemlju u jesen. Obrada zemljišta za rukolu je gotovo identična kao i kod uzgoja bilo kog drugog zelenog lisnatog povrća. Rukola je biljna kultura koja voli hladno vreme i otporna je na mraz. Zahvaljujući tome, možete je uspešno uzgajati čitave godine. Sve što je potrebno za njenu setvu su dnevne temperature iznad 4° C. Rukola raste najbolje na sunčanom mestu, iako može da toleriše i hladovinu, naročito kada letnje temperature rastu. Ukoliko nastupe velike vrućine, treba joj obezbediti dodatnu senku, inače će imati listove lošijeg ukusa. Od setve do berbe treba da prođe oko četiri nedelje. Kada govorimo o tome kako uzgajati rukolu, ima onih koji će preporučiti sadnju u redovima, ali i onih koji misle da je lakše da se prosto samo rasprši seme iznad određenog područja. Izbor je na vama. Seme treba posejati na dubinu
od oko 0.6-1 cm i sa razmakom između redova od 15-30 cm, a između biljaka razmak treba da iznosi 5-10 cm. Nemojte saditi previše biljaka odjednom. Iz posejanog semena će iznići biljka za svega nekoliko dana. Za hektar zemlje biće vam potrebno 1.5-2 kg semena rukole. Đubri se sa oko 60-80 kg/ha azota, isto toliko fosfora , a zahtevi za kalijumom su nešto veći oko 100-120kg/ha.
Setva rukole može početi rano u proleće, sredinom marta a zatim se seje sukcesivno svakih sedam dana kako bi i pristizanje zelenih listova bilo produženo čak do zimskih meseci. Od mera nege treba primeniti samo zalivanje i redovno suzbijanje korova. Zalivanje obavljati rano ujutru ili uveče, orošavanjem (veštačkom kišom), zalivnom normom od 20 mm/m2. Berba listova počinje formiranjem rozete. Berba može ići pojedinačno ( beru se listovi) ili se čupa čitava rozeta. Prinos zelenog lista se kreće od 20-25 t/ha.
Autorka: Aleksić Valentina
Izvor: Psss