“To sa jabukama koje se izvoze u Rusiju uopšte nije jednostavno. Prodali smo tone i tone izvoznicima, a od septembra nismo videli ni dinara”, priča jedan od zadrugara iz Novog Slankamena koji daje i drugu stranu medalje velikog izvoza voća u Rusiju. Na pitanja Blica o spornim slučajevima, nadležna Ministarstva prebacuju odgovornost jedno sa drugog i uporno tvrde da “nisu nadležna”.
– Mi smo voćarski kraj. Nema domaćinstva koje ne drži neku voćku i od toga izdržavamo porodice. Prošle godine je bio baš veliki rod jabuke i tada nastaju naši najveći problemi pri izvozu za Rusiju – objašnjava Zoran Kitonjić, predsednik zadruge “Slankamenka”.
Kako navodi, Vlada je zbog reizvoza donela odluku da izvoznici moraju da imaju skladišta koja primaju minimum 500 tona voća. To je bio uslov koji mnogi nisu mogli da ispune.
– Sa 300 izvoznika koliko je bilo pre te odluke došlo je do 27 ili 28 njih na nivou Srbije. To je povuklo neke druge probleme. Kada ih je tako malo, oni mogu da nameću cenu, a naše je da je prihvatimo. Kako je rod jabuke bio veliki, a mi imamo dobru jabuku, izvoznicima smo je prodavalia mnogi zadrugari do dana današnjeg od septembra nisu videli ni dinara – kaže Kitonjić i dodaje da nisu u pitanju male pare.
U zavisnosti od slučaja do slučaja i od toga koliko je izvezeno, zadrugari navode da je reč o sumama od 300 do 500 hiljada dinara, a da su nekim zadrugarima ostali dužni i preko milion.
Za Rusiju se izvozi jabuka prve i druge klase, a drugi problem koji su imali voćari je taj da su im izvoznici često vraćali velike količine jabuke pod različitim izgovorima.
– Od količine jabuka koje im dostavimo, oni nam vrate 30 odsto pod raznim izgovorima, da nije veličina jabuke u redu, da su jabuke deformisane i još svašta nešto. Najveći problem je što nam jabuku vrate kasno, kada mi sa njom više ništa ne možemo da uradimo – kaže jedan od voćara za “Blic”.
Ipak, nije sve bajno ni na strani izvoznika. Iako je Vlada odlukom da skladišta moraju da imaju 500 tona sprečila delimično reizvoz, ona je, prema rečima zadrugara, time zatvorila mogućnost poslovanja mnogim malim izvoznicima.
– U smederevskom kraju je bilo dosta manjih izvoznika koji su imali skladišta do 300 tona i to im je bilo dovoljno, a sada ne mogu više da rade – priča Kitonjić i objašnjava da je postojanje tih malih zadruga bilo dobro i za same proizvođače, jer su uvek znali da ponude bolju cenu.
Razmišljali su i o opciji da urade isto što i malinari i blokiraju puteve, ali se za sad nadaju da će im makar biti isplaćeno ono što su dali izvoznicima.
Postavili smo pitanja Ministarstvu poljoprivrede u vezi sa slučajem i šta bi trebalo voćari da urade kako bi se zaštitili od ovakvih prevara, kao i koje korake bi trebalo sada da naprave kako bi dobili pripadajući novac.
Nakon dva dana odgovor nismo dobili pa smo ih pozvali, na šta su rekli da je to ipak u nadležnosti Ministarstva trgovine, turizma i teklekomunikacija i sektora tržišne inspekcije.
Ista pitanja smo poslali i pomenutom Ministarstvu, a nakon nekoliko dana kada smo ih pozvali da pitamo za odgovor, rekli su nam da je nadležno Ministarstvo poljoprivrede, te da odgovor nećemo dobiti ni od njih.
Izvor: Blic