Уколико временске прилике буду одговарајуће, произвођачи менте у Падеју могу да очекују просечан принос. Жетва почиње крајем јуна, а највећи проблем тамошњим пољопривредницима је недостатак сезонских радника и откупљивача.
Северни Банат одувек је био познат по произвођачима лековитог и зачинског биља, а село Падеј у општини Чока посебно се истицало по производњи менте.
Тако је остало и данас, након неколико успешних деценија, с тим што је производња драстично опала с обзиром на то да заинтересованих откупљивача у околини нема, а нема ни оних који би наставили да се баве производњом лековитог биља.
“Производњу смо започели на пролеће, а косидбу менте очекујемо крајем јуна или почетком јула. Нажалост, али целокупан прошлогодишњи род успела сам да продам тек у децембру, тако да ми то представља велики финансијски проблем“, каже Рожа Стеванов, произвођач менте из Падеја.
Недавно је у Падеју пала обилна киша са преко 30 литара по квадратном метру, тако да је дефицит влаге, који је већ дуже време пристуан на подручју северног Баната, донекле смањен. Уколико буде још падавина, пољопривредници могу да очекују солидан принос менте, док би у случају суше забележили губитке.
“Уколико временске прилике буду одговарајуће, очекује се око 600 килограма менте по јутру, а очекујемо и још једну косидбу у сезони. То све зависи од временских прилика, пре свега кише јер је услед суше друга жетва немогућа“, каже Стеванов.
Пласман менте на тржиште још увек је највећи проблем јер пољопривредници појединачно морају да се сналазе за откупљиваче што производњу додатно компликује. Некада је Падеј имао фабрику која је откупљивала целокупан род, а данас се село бори и са недостатком неопходних сезонских радника.
“Ако година буде кишовита, а самим тим и родна, можемо да зарадимо. Последњих година све је теже наћи радну снагу, а ни пласман није сигуран. Некада оставимо менту за продају на пролеће, али то је већ неизвесна производња“, каже Бранислав Угреновић, председник Удружења пољопривредника Падеј.
Колико је производња менте у Падеју била озбиљна показује податак да је осамдесетих година прошлог века под том културом било више од 500 хектара, док је данас под лековитим биљем свега педесетак хектара.
Извор : РТВ