ПРОСЛАВА ВЕЛИКЕ ГОСПОЈИНЕ У СРПСКОМ КОВИНУ ОКУПИЛА СРБЕ ИЗ ЦЕНТРАЛНОГ ДЕЛА МАЂАРСКЕ

Срби из Српског Ковина и околних места, прославили су 28. августа празник Успење Пресвете Богородице, славу српског православног манастира у овом граду, који су некада у великом броју настањивали Срби. Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство епископ будимски Лукијан, уз саслужење протојереја-ставрофора Маринка Маркова из Епархије темишварске, о. Роберта Сентирмаија из Грчко-цариградске патријаршије из Сигетсентмиклоша, протојереја Радована Савића, протојереја Зорана Остојића, протојереја Павла Каплана, док су за певницом појали мати Софија и јерођакон Митрофан из манастира Грабовца, заједно са Стефаном Милисавићем, Анком Радаковић и Еленом Саљамовом.

Као и сваке године, на слави су се окупили и верници из Ловре, Чипа, Тукуље и Будимпеште, и с пажњом саслушали свечану славску проповед, коју је одржао о. Маринко Марков. Поздравивши све присутне и честитајући им празник, он је поред осталог рекао:
„Можда би се неко, ко није у нашој вери, питао како то да се благочестиви народ окупља како би прославио нечији прелазак из овога света у онај свет. Зар није тужан тренутак када се неко упокоји? Зар није тужан тренутак, када се напушта овај свет? Таква питања постављају људи, који не гледају данашњи празник очима вере, јер за нас вернике данас јесте велики празник. На данашњи дан је Богородица, која је у својој утроби, како црквена песма каже ”сместила, несместивога”, прешла у вечно царство свога сина, у царство које нема ни почетка, ни краја. Пресвета Богомајка упокојила се, али Господ Бог је благо изволео да њено тело не доживи ту вечност. Њено тело, у којој је утроба која је носила сина Божјег, треба да буде узнесено на небо и да се уброји, не у ред светитеља, не у ред угодника Божјих, већ испред свих њих, испред престола Господњег. Зато за све нас вернике, молитва упућена Пресветој Богородици, јесте она која носи са собом највише наде да ће бити услишена.“

Он је потом подсетио да је наш народ, долазећи на ове просторе, носио са собом икону Мајке Божје и молитву у својим срцима.

„Сигурно сви ми, који смо духовно везани невидљивим нитима за нашу матицу, знамо да је једино моћ вере та која нас је одржала као народ и која нам је очувала идентитет. Наша вера православна, уоквирује све нас. Без обзира којим језиком говорили, нама је битно којом вером верујемо. Зато данас међу нама има представника не само више нација, него и више цркава. Са нама је и о. Роберт из цариградске патријаршије, као и ми, који смо додуше из исте цркве, али из сестринске Епархије темишварске. Захваљујемо се Његовом преосвештенству што је благоизволео да сви сми заједно саслужујемо, да се помолимо Богомајци, на њен празник, за њено Успење, њено сједињење са нествореним просторима данас. Исто тако захваљујемо високопреподобном игуману о. Андреју, који као домаћин ове славе и као чувар ове светиње, чини све угодним Богу и нама људима. Докле год будемо носили у срцима нашим чистоту вере православне, докле год у кућама нашим буду свете иконе и док год буду наше молитве упућене Св. Мајци Божијој, Бог ће на нас гледати.”

Обред освећења славског колача и благосиљања кољива, које већ у протеклих неколико година припрема игуман манастира, о. Андреј, обављен је у манастирској порти. Након молитвеног дела, колач и кољиво подељени су народу, који је провео пријатно време, разговарајући и дружећи се у живописном и брижно уређеном амбијенту манастирске порте.

По старом обичају, празновање је настављено Вечерњим богослужењем у Ловри, које је служио о. Зоран Остојић, а за певницом су појали о. Павле Каплан, мати Софија и о. Митрофан. Отац Зоран је одржао краћу, пригодну проповед, у којој је говорио о празнику и важности лика Богородице у животу хришћана.

У вечерњим часовима, у Дому културе у Ловри, а у организацији месне Српске самоуправе и уз финансијску помоћ Министарства за људске ресурсе, одржан је традиционални славски бал, на ком је госте забављао ”Гравиа банд” из Србије. На прослави се окупио велики број мештана и гостију, који су у веселом расположењу дочекали ране јутарње сате.

На појутарје славе, у ловранској цркви, литургију је служио о. Радован Савић, чиме је такође обележен празник Велика Госпојина.

Извор: Српске недељне новине, Будимпешта