ПРВА ИЗБОРНА ЛИСТА СЕ ПОКАЗАЛА КАО НАЈБОЉА – ПЕРША ЛЇСТИНА ШЕ УКАЗАЛА ЯК НАЙЛЄПША

Јуче су и у Ђурђеву одржани избори за нови састав Националних савета националних мањина у Републици Србији, а своје грађанско право искористили су и Русини који су могли да се одлуче за једну од седем понуђених изборних листи. Одазвали су се у веома лепом броју јер је од 670 уписних у посебан бирачки списак на гласању било 80,45 посто односно 578. гласача.

Према првим незваничним подацима највише гласова је добила листа „Русини заједно” на којој је било 19 кандидата, носилац Борислав Сакач (1959) Нови Сад – 78,49 посто односно 423 гласова, друга по реду по броју гласова је листа „Русинска будућност” на којој има 12 кандидата, носилац Стеван Самочета (1990) Коцура – 9,28 посто односно 50 гласова. Затим листа „Буди и остани РУСИН – ОЛЕНА ПАПУГА” на којој је било 7 кандидата, носилац Олена Папуга (1964) Руски Керестур и „Листа слободних кандидата” на којој има 16 кандидата, носилац Никола Шанта (1959) Коцура – обе листе имају по 5 пости, односно по 27 гласова. Листа „И ми смо Русинке/Русини” на којој има 9 кандидата, носилац Наташа Макаји-Мудрох (1974) Сримска Каменица – 1,11 посто односно 6 гласова, затим листа „Млади имају предност” на којој има 8 кандидата, носилац Борис Фејди (1992) Коцура – 0,74 посто односно 4 гласа и листа „За Русине – Жељко Ковач” на којој има 12 кандидата, носилац Жељо Ковач (1973) Руски Керестур – 0,37 посто односно 2 гласа.

Ђурђевчани су гласали на једном иѕборном месту у сеоској Основној школи „Јован Јовановић Змај”. Инцидената није било, а бирачко место је отворено и затворено на време.

За војвођанске.рс : Б. Ђурђев 

 

Вчера и у Дюрдьове отримани виберанки за нови состав Националних совитох националних меншинох у Републики Сербиї, а свойо гражданске право вихасновали и Руснаци котри ше могли одлучиц за єдну од седем понукнутих лїстинох. Одволали ше у крашнїм чишлє бо од 670 уписаних до окремного виберацкого списку, гласац вишло 80,45 одсто односно 578. гласачох.

По перших нєурядових податкох найвецей гласи достала лїстина „Руснаци вєдно” на котрей 19 кандидати, ношитель Борислав Сакач (1959) Нови Сад – 78,49 одсто односно 423 гласи, друга по шоре по числу гласох лїстина „Руска будучносц” на котрей 12 кандидати, ношитель Стеван Самочета (1990) Коцур – 9,28 одсто односно 50 гласи. Потим лїстина „Буц и остац РУСНАК – ОЛЕНА ПАПУҐА” на котрей 7 кандидати, ношитель Олена Папуґа (1964) Руски Керестур и лїстина „Лїстину шлєбодних кандидатох” на котрей 16 кандидати, ношитель Микола Шанта (1959) Коцур – обидва лїстини достали по 5 одсто, односно по 27 гласи. Лїстина „И ми Рускинї/Руснаци” на котрей 9 кандидати, ношитель Наташа Макаї-Мудрох (1974) Сримска Каменїца – 1,11 одсто односно 6 гласи, потим лїстина „Млади маю предносц” на котрей 8 кандидати, ношитель Борис Фейди (1992) Коцур – 0,74 одсто односно 4 гласи и лїстина „За Руснацох – Желько Ковач” на котрей 12 кандидати, ношитель Желько Ковач (1973) Руски Керестур –  0,37 одсто односно 2 гласи.

Дюрдьовчанє гласали на єдним виберанковим месце у валалскей Основней школи „Йован Йованович Змай”. Инцидентох нє було, а виберацке место отворене и заварте на час.

 

За войводянски.рс : Б. Дюрдєв