У Новом Саду данас је одржана 1. седница Одбора за обележавање стогодишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији, којом је председавао председник Покрајинске владе и председник Одбора Игор Мировић. Почасни председник Одбора и покровитељ је председник Републике Србије Александар Вучић.
Oдбор је усвојио програм којим ће током 2018. године бити обележен овај значајан јубилеј.
Председник Одбора за обележавање стогодишњице присаједињења Игор Мировић рекао је да у нашој националној историји постоје догађаји и датуми који су били преломни, а о којима се у јавности данас мало зна. Један од таквих датума је свакако и 25. новембар 1918. године, када је, након величанствених победа српске војске у Великом рату, народ из крајева Војводине на Великој народној скупштини у Новом Саду, донео одлуку о присаједињену Краљевини Србији и на тај начин остварио вишевековни сан о уједињењу.
„Зато је потребно овај јубилеј достојно обележити, осветлити из свих углова, а његов значај приближити новим генерацијама. То је наш дуг свим оним људима који су се борили за националне, слободарске и просветитељске циљеве, а уједно и обавеза према будућим генерацијама. Само тако ћемо испунити завет славних предака и показати да смо их достојни“, рекао је Игор Мировић.
Програм обележавања века од ове пресудне одлуке реализоваће се током целе 2018. године и биће сегментиран.
Први део ће обухватити више активности до маја, са фокусом на Мајску скупштина из 1848. године у Сремским Карловцима, на којој су Срби у Угарској поставили своје политичке захтеве о аутономији, док ће у другом делу одржавати манифестације које ће бити завршене 25. новембра, када су ти циљеви и били остварени одлуком о присаједињењу.
Свечани део обухватиће одржавање академија у Београду и Новом Саду поводом Дана присаједињења, као и свечаних седница Покрајинске владе и Скупштине АП Војводине.
У току је адаптирање простора за изложбени простор новог Музеја присаједињења, где ће се на једној адреси наћи музеалије што сведоче о вишевековној борби српског народа за своја права на српски језик и писмо, своју аутономију и политичка права, културу и уједињење са Краљевином Србијом. Музеј ће бити смештен у оквиру комплекса Музеја Војводине и Архива Војводине.
Поред свечаног, програм ће обухватити одржавање научног скупа у Матици српској, на коме ће се размотрити сложени историјски процеси у области политике, идеологије, културе, који су били иманентни јачању српске националне свести оног доба, и који су довели до коначне реализације идеје националног уједињења.
Планира се и богата издавачка продукција са едицијом „Српска књижевност о Великом рату“. Обухватиће приповетке и поезију са овом тематиком, дела Милоша Црњанског, Станислава Кракова, Драгише Васића, Бранимира Ћосића, Бранислава Нушића, Стевана Јаковљевића, Растка Петровића, Добрице Ћосића, Данка Поповића, Душана Ковачевића и Александра Гаталице.
Посебан део програма ће бити играни филм и позоришна представа. Писање сценарија поверено је познатом писцу и драматургу Миловану Витезовићу.
На седници је разматран и део програмских активности који се односе на реализацију концерата, као и пројекта „Сто година присаједињења на друштвеним мрежама“ са кратким форматима са познатим личностима из политичког живота, уметности и науке, које су обележиле то историјско време и допринеле јачању националне свести.
Министар културе и информисања у Влади Републике Србије и члан Одбора, Владан Вукосављевић, рекао је да су векови великог прегнућа знаних и незнаних људи дали свој крунски резултат управо 1918. године. То је догађај изузетног значаја у вишевековној борби војвођанских Срба за своја права.
Према његовим речима, деценијама касније чињени су велики напори да се изврши деконструкција и мотива и последица таквих историјских напора и зато је ова стогодишњица јединствена прилика да се уради нешто да се основи деконструкције колико год могу потру и да се овим обележавањем постави темељ у коме ће будућност донети јасну и чврсту свест о историјском значају овог дугог мукотрпног историјског процеса завршеног 1918. године.
На предлог члана Одбора епископа бачког др Иринеја, у програм обележавања укључиће се и Српска православна црква, посебно кад се у виду, у тим историјским процесима, има улога Карловачке митрополије, као посебне српско- православне области у оквиру Хабзбуршке монархије.