PRVI DANI PETROVARADINSKOG ŠANCA

PRVI DANI PETROVARADINSKOG ŠANCA

Lokalitet Novog Sada je od uvek igrao važnu ulogu u prošlosti, ili kao granica, ili prelaz preko Dunava kao najvažniji punkt južnog Podunavlјa. Još od davnih vremena na ovim prostorima su se dešavale borbe nomadskih naroda, prolazile su razne vojske i osvajači, prostorom ovih naših današnjih ulica, ali je tek sam kraj XVIII i početak XIX veka udario kamen temelјac ovom današnjem Novom Sadu.

Od toga doba ovo mesto postaje glavno mesto graničara, sedište županije i prva slobodna kralјevska varoš Bačke zemlјe. Ova varoš je kroz svoju burnu prošlost mnogo dala svom građanstvu, ali i to građanstvo je u velikoj meri bogato nagrađivalo svoju varoš. Varoš je ulagala u školstvo i obrazovanje, privlačila mlade lјude želјne kulture i obrazovanja, privlačila zanatlije i trgovce sa svih strana, svojom otvorenošću i dobrom lokacijom za trgovinu. Razni dobrotvori i mecene su pomagali varoš i ulagali u kapitalna zdanja, podizali grad i od njega stvorili jednu od daleko čuvenih varoši na prostorima Ugarske, a i šire. Posle turskih ratova Novi Sad postaje sedište Bodroške županije, a takođe i mesto za dosta različitih veroispovesti i konfesija. Novi Sad je bio duhovno središte ugarskih Srba, pa su tako tu živeli najintelektualniji Srbi tih vremena, kojima su na raspolaganju bili tada najpoznatiji naučno-obrazovani listovi, imali su znatnu štampu, tu je preselјena 1863. godine Matica srpska, akademija nauka ugarskih Srba, tu se nalaze odlične škole, Srpsko narodno pozorište, tu žive političari od umeća, ovde se vezu svi konci i niti književnog i političkog delovanja ugarskih Srba, ali i ostalih naroda koji ovde žive.

Prostor današnjeg Novog Sada, a nekadašnjeg Petrovaradinskog Šanca započeo je svoj rast iz leja koje su vojnici i zanatlije gajili iza svojih koliba i kućeraka od blata i trske, dok su opsluživali Mostobran i Petrovaradinsku tvrđavu. Prve kuće današnjeg grada nastale su na nebrojeno mnogo šumaraka, koje su krasile velelepni drvoredi pored puta. Današnji Novi Sad je podignut na močvarnom, neprikladnom i nezdravom zemlјištu, koje je takoreći oteto od Dunava, ali ta reka je veoma često naplaćivala svoj danak, i uzimala ono što misli da joj pripada. Iako su, kako nam kažu neki stari dokumenti i arheološka nalazišta ali i priče putopisaca i legende ovih postora, ovde zabeležana razna naselјa i naseobine od kako je sveta i veka, konstantno naselјavanje beleži se tek negde od XVI veka, neposredno pred dolazak Turaka na ove prostore. Naseobina je začeta upravo naspram Petrovaradinske tvrđave, duboko u zaleđu Dunava i njegovih rukavaca, a kako se pretpostavlјa jedan od razloga je taj što je na ovom mestu prolazi put, tzv. – Carski ili Carigradski drum, (Carigrad – Budim – Beč – London), koji je postojao još od vremena Rimske imperije i Krstaških ratova. Ti prvi žitelјi našeg današnjeg Novog Sada bili su uglavnom vojnici na službi u Petrovaradinskoj tvrđavi, graničari i članovi njihovih porodica i zanatlije koji su uvek bili uz vojni garnizon, kao obućari, kolari, kožari, ćurčije i ostali. Najraniji poznati kartografski prikaz današnjeg Novog Sada potiče iz 1698. godine. O pre-elibertacionom periodu grada znamo malo, a tako će verovatno i ostati dok neki istraživači ne posete arhive Istambula, Beča, Pešte, pa verovatno zato, zbog nedostatka podataka mi danas možemo samo analizom kartografske građe iz vremena oskudnog podacima, u nekom obimu pokušati da predvidimo kako se gradio Novog Sada. Jedan nemački putopisac iz XVIII veka kaže „da je mesto nastalo na barovitom i nepogodnom terenu, zato što je život u Petrovaradinskoj tvrđavi bio zabranjen nekatolicima (šizmaticima)“, a što nalazimo i kao pisani podatak u knjizi “Petrovaradinski komunitet”.

Za vojvodjanske.rs : Zoran Knežev

Nastavak priče pročitajte u knjizi „Novi Sad prošlost u pričama“… koju možete poručiti putem meila: zoranknezev@gmail.com…ili na broj telefona 064/1258337

 

 

Author Image
Lala
%d bloggers like this: