ПРВИ СРПСКИ НАРОДНИ ОДБОР НА ТЕРИТОРИЈИ АУСТРОУГАРСКЕ МОНАРХИЈЕ ФОРМИРАН ЈЕ ПРЕ 104 ГОДИНЕ У ВЕЛИКОМ БЕЧКЕРЕКУ – ОДАТА ПОЧАСТ ОСНИВАЧИМА

“Управо на овом месту, 31. октобра 1918. године, по први пут је у граду осванула српска тробојка, поносно најављујући ново доба и долазак слободе”, указао је градоначелник Зрењанина Симо Салапура, обраћајући се данас у порти храма Успења Пресвете Богородице, на церемонији обележавања 104. годишњице од оснивања Српског народног одбора (СНО) у Великом Бечкереку.

“Основан је тог дана Српски народни одбор, први такве врсте у Војводини, која је тада још била у саставу Аустроугарске монархије. У овој згради, окупили су се најумнији наши сународници тог времена, предвођени др Славком Жупанским. Одбор је бројао девет чланова. За председника је изабран Андрија Васић, за потпредседнике Славко Жупански и Живојин Терзин. За почасног председника изабран је стари вођа Срба, адвокат др Емил Гаврила, у то време интерниран у Мађарској. Одбор је формиран са важним задатком и мисијом да окупи расположиве снаге за преузимање власти након окончања рата. Формирана је и Српска народна гарда, која је потом одиграла кључну улогу у данима пред ослобођење”, подсетио је градоначелник на историјске догађаје који су најавили окончање Првог светског рата на овим просторима и велике историјске промене које су убрзо уследиле.

Оснивачка седница Српског народног одбора одржана је на Светог Луку, последњег дана октобра 1918. године, у згради Српске православне црквене општине. На спомен-плочу посвећену том догађају, венце су данас положили представници Средњобанатског управног округа, Града Зрењанина, Српског државотворног покрета “Светозар Милетић”, Организације “Светосавље” и Удружења “Петровград”, Друштва пријатеља Матице српске у Зрењанину, потомци др Жупанског, као и представници градских одбора Српске напредне странке и Нове демократске странке Србије. У име Града Зрењанина то су учинили градоначелник Симо Салапура, заменик градоначелника Саша Сантовац и председник Скупштине града Чедомир Јањић, а присуствовали су и други функционери локалне самоуправе, одборници Скупштине града, ученици Зрењанинске гимназије и грађанке и грађани Зрењанина.  На почетку свечаности, химну Републике Србије отпевала је Милица Досковић, чланица Опере СНП у Новом Саду.

“Град Зрењанин данас негује културу сећања на своје значајне суграђане и на значајне датуме из историје, посебно из периода оба светска рата. Борба за национално ослобођење у Великом рату и борба против фашизма и нацизма у Другом светском рату најсветлији су периоди наше прошлости и народних тежњи да останемо своји, на своме, да сами одлучујемо о својој слободи и судбини. Да негујемо мултинационалне односе, чувамо своје и поштујемо туђе обичаје, језик, веру и културу, да живимо не једни поред других, већ једни са другима. То је оно што у садашњем времену чини Зрењанин поносним градом, са јасном стратегијом развоја и нашим свакодневним настојањима да буде што боље и што лепше место за живот и рад. Само тако чуваћемо и успомену на славну прошлост, на значајне историјске датуме и њихове актере, међу којима, свакако, истакнуто место заузимају чланови првог Српског народног одбора”, поручио је градоначелник на данашњој свечаности. 

Присутнима се обратио и историчар Милан Радаковић, директор Зрењанинске гимназије, који је подсетио на околности у којима је деловао Српски народни одбор и на умеће др Славка Жупанског и његових сарадника да изведу промене, припреме смену власти без проливања крви и дочекају српску ослободилачку војску као представници нове народне управе у Великом Бечкереку.

“Крајем октобра месеца, српска војска још није прешла Саву и Дунав. Још увек су овде остаци аустроугарске војске, а они су (чланови СНО) донели кључне одлуке, носећи у себи дух патриотизма и велику мудрост, јер је тада требало преговарати са органима власти, добити оружје за Српску народну гарду, која је мирним путем преузела кључне објекте у граду – пошту, државну банку, железничку станицу. Били су визионари који су гледали у будућност и то је оно што треба да нам буде путоказ, та њихова величина и та мудрост”, рекао је Радаковић и цитирао нашег великог просветитеља Доситеја Обрадовића: “Ја љубим свој народ, говорећи правду и истину”.

“Поштовани пријатељи, немојмо никад заборавити имена ових људи, чланова Српског народног одбора, којима дугујемо ово што данас живимо: др Славко Жупански, др Андрија Васић, прота Жарко Стакић, поп Драгутин Мојић, Живко Терзин, Милан Ракић, Паја Ристић, Светозар Исаковић и Јефта Вуков. Хвала им на свему”, поручио је професор Радаковић.    

Након свечаности у порти храма, присутни су положили венце поред куће др Славка Жупанског, недалеко од храма. Изостала је традиционална посета кући, јер су у току  радови на реконструкцији објекта. Град Зрењанин откупио је кућу од породице Жупански с намером да је претвори у депаданс Народног музеја, који би неговао успомену на др Славка Жупанског и Српски народни одбор. На овом месту, на дело и личност др Жупанског подсетио је Душан Шијан, члан Организационог одбора прославе.

Кућа др Жупанског, опасана грађевинским скелама, наговештава њено привођење намени као будућег изложбеног простора. Историчар уметности Дејан Воргић, кустос Народног музеја у Зрењанину, каже да ће град овим добити нови културни центар, у најстаријем градском језгру.

“Ово је тек почетак радова, тренутно су у фази уређења фасаде и кровне конструкције, што је неопходно да би се даље наставило, онако како је предвиђено. Очекујемо да ће кућа засијати у пуном сјају, а самим тим и изложбена поставка и предмети које је музеј добио на поклон од породице. Жеља нам је да сачувамо аутентичност објекта, првобитан простор у ком су ти људи живели и стварали, не само Славко Жупански, већ и цела породица, укључујући и Драгишу Брашована, који је реконструисао кућу и такође једно време живео овде”, казао је Воргић, подсећајући да је један од најчувенијих српских архитеката прошлог века био рођени брат супруге др Славка Жупанског, Анице.

У оквиру обележавања Дана оснивања првог Српског народног одбора, вечерас ће, у 19 часова, у Барокној сали Градске куће, бити промовисана изабрана дела академика Василија Крестића, у присуству аутора и његових гостију. Улаз је слободан.

Извор: Град Зрењанин