Озелењавањем простора некадашње Градске депоније у Руми, завршен је пројекат рекултивације некадашње црне еколошке тачке нашег града.
Пројекат затварања, санације и рекултивације несанитарне Градске депоније заједнички су финансирали Министарство заштите животне средине и Општине Рума.
Министарка Ирена Вујовић посетила је данас наш град и у друштву председника Општине Рума Душана Љубишића и председника Скупштине Општине Рума Срђана Јовановића обишла простор некадашње депоније, где су данас обављени завршни радови на озелењавању.
Сложен поступак затварања, а затим и рекултивације површине подразумевао је контролисано отплињавање депонијског гаса, редистрибуцију отпада који се налази ван граница ове парцеле, као и постављање система за термички третман депонијског гаса. Урађен је и приступни пут ка депонији и сабирним станицама. Изграђени су и ободни земљани канали за прикупљање атмосферских падавина, постављена је интерна прекривка преко депоније, те ограда и капија како би устпоставили контролисани улаз и излаз са ове локације.
Током 2024. године покренут је пројекат озелењавања и формирања травњака на површини од 8,9 хектара на колико се депонија простирала, те ће Рума сада уз магистрални пут Рума – Нови Сад, на око 2 километра ваздушне линије од центра града, имати зелену оазу, уместо сметлишта које је представљало вишедеценијски еколошки проблем града.
„Без подршке министарства не би дошло до реализације овог пројекта, решен је један од највећих еколошких проблема у модерној историји Руме. Депонија која је више од 40 година постојала, више не постоји, на задовољство свих грађана, а Министарство је значајним финансијским средствима допринело да се читав пројекат реализује. Додао бих да оне проблеме које смо имали претходних деценија, пожара на депонији, подизања дима који прекрива град, што се дешавало најмање два до три пута годишње, коначно те проблеме више немамо и мислим да је Општина Рума пионир како се решавају проблеми несанитарних депонија и мислим да ће ово бити пример како треба поступати„, оценио је председник Љубишић.
Формирање травњака је извршено сејањем семена у количинама 100 килограма по хектару. На симболичан начин у сејању траве учешће су узели и министарка Вујовић и председник Љубишић.
Процес уређења некадашње депоније наставиће се и у будућности. Општина Рума планира садњу зимзеленог растиња, дрвећа и друге вегетације, али је реализацији тог пројекта због процеса отплињавања, потребно приступити тек за око годину и по дана.
Министарка Вујовић је изразила наду да ће Румљани ову локацију за неколико година користити као простор за одмор и рекреацију.
„Ово ће сигурно бити права зелена оаза близу центра града. Није ово био лак посао. Затворити депонију је скуп и дуготрајан процес. Две године смо радили на санацији ове у Руми и захваљујем се извођачима радова који су другу фазу санације завршили и пре рока и локалној самоуправи и председнику Љубишићу, јер су енергично приступили решавању проблема. Све је урађено по стандардима који се примењују у Европској унији, постављање биотрнова, одплињавање гаса, фолије, геотекстил, све да у наредним годинама ово место буде безбедно за животну средину и здравље људи. Овако ћемо затварати депоније широм Србије, али морамо у близини имати регионалне центре за сакупљање смећа. У наредним годинама изградићемо седам регионалних центара који ће покрити потребе 50 локалних самоуправа„, поручила је министарка Вујовић и напоменула да се у овом тренутку у Србији затварају четири велике депоније, а да је у претходној години затворено њих осам.
Подсетимо, комунални отпад из наше општине се сада одлаже на регионалној депонији „Срем – Мачва“, а некада је на несанитарну Градску депонију дневно стизало и више од 150 кубика отпада.
Извор: Општина Рума