Пољопривредна предузећа би могла да постану једни од главних потрошача савремених технологија јер се од њих непрестано захтева повећање продуктивности.
Више од половине послова у пољопривредни и шумарству (58 одсто) већ сада могу да замене роботи, недавно је објављено у извештају стручњака Руске академије за националну економију.
Како преносе руски медији, стручњаци процењују да је могуће аутоматизовати 73 одсто свега што радници у хотелијерству сада раде, 60 одсто у производњи, 53 одсто у малопродаји… Они процењују да ће за десетак година вештине око 45 одсто запослених постати застареле и непотребне послодавцима. Прогнозирају да доба дигитализације ускоро долази, али да радници још имају времена да се преквалификују. Ипак, у извештају се наводи да због дигитализације и аутоматизације за око 20 милиона људи постоји ризик да изгубе посао. То се, истичу, не односи само на сеоску радну снагу за коју се традиционално мисли да обавља најтеже послове и коју је тешко заменити роботима. Јасно је да водеће аграрне државе проналазе све више предности дигитализације у пољопривредном сектору. У случају Русије процењује се да би прелазак пољопривредних предузећа на пословне моделе засноване на савременим технологијама имао значајан економски ефекат. У неком периоду могао би да доведе до раста БДП-а од 5,6 одсто. Очекује се да ће у овом сектору доћи до раста потрошње информационих технологија око 20 одсто. Према проценама, пољопривредна предузећа би у наредних неколико година могла да постану једни од главних потрошача ове технологије јер се од њих непрестано захтева повећање продуктивности.
Роботизација српске пољопривреде такође је потребна, али тренутно није на завидном нивоу.
– И код нас ће све те технологије брзо доћи. На селу је све мање људи, а аграр је једна од стратешких грана где се исплати улагати у врхунске технологије – каже за „Политику” др Александар Родић, научни саветник и руководилац Центра за роботику Института „Михајло Пупин”, који је последњих неколико година реализовао и комерцијализовао више уређаја за аграрни сектор, попут оног роботизованог који служи за наводњавање, односно за оптимално коришћење аграрних ресурса. Неки пројекти су и у току.
– Када кажемо роботика у аграру, то је широк појам. То нису само манипулатори већ и сервисне јединице које помажу корисницима да уз мање напора обаве послове. Рецимо, развијамо робота који би служио за механичко одстрањивање корова. Разрадили смо још неке концепте, намењене воћарству, повртарству… који би могли релативно брзо да се реализују. Али резултат се очекује када имате инвеститора који би омогућио да се ти пројекти заврше – каже наш саговорник. Он сматра да отпор међу пољопривредницима постоји из више разлога. Код нас су највећу примену нашли системи за мужу крава и за наводњавање, док се аутоматизовани комбајни могу видети само у неким највећим аграрним компанијама.
– Већ и у Србији постоје субвенције за набавку врхунске опреме, али због неинформисаности и неедукативности тог дела становништва то нажалост није довољно заживело – каже Родић и додаје да би дигитализација била спас за пољопривреду јер млади људи са села неће да се баве традиционалном пољопривредом.
– Зато и беже из села у градове. Није лако окопавати усеве или чупати коров на 35 степени. Зато је у домену аграра за нашу земљу решење управо у роботизацији, дигитализацији и аутоматизацији – истакао је наш саговорник, додајући да очекује да ће цене савремених технологија падати у наредним годинама и да ће уређаји, који су тренутно релативно скупи, постајати све приступачнији пољопривредницима.
Извор: Политика