У њиховој богатој традицији 17. јануар 1751. године остао je забележен као посебан датум. Toгa дана je Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица на тадашњу пустару Велики Крстур. Био je то официјелни почетак данашњег Руског Крстура, најстаријег, највећег и најпознатијег насеља Русина у Војводини и Србији. Taj дан je већ више деценија прихваћен као дан званичног досељавања Русина на ове просторе.
Први русински досељеници су појединачно у Бачку почели пристизати већ средином двадесетих година XVIII века, али тек попис из 1746. године сведочи о боравку већег броја русинских породица недалеко од Крстура.
Њихово насељавање je било повезано са општим приликама. Након окончања периода аустро-турских ратова 1739. године Хабсбуршка монархија je дошла у посед плодних, али готово пустих територија на тлу јужне Угарске. Тада je одлучено да се оне населе и привредно обнове. Међу народима који су пристигли и пустили корене на плодној војвођанској равници нашли су се и Русини. Они су досељени из североисточних жупанија ондашње Угарске, из области које се данас налазе у источној Словачкој, Закарпатској области Украјине и Мађарској. Под сличним условима, 15. маја 1763. године, у Сомбору je потписан документ о насељавању још једног русинског насеља − Куцуре. По одредби тих уговора колонисти су по националности морали бити Русини (Ruthen-и), по статусу слободни људи, по вероисповести гркокатолици (унијати). Од предузимљивих житеља ова два бачка насеља, од почетних 350 породица и нових досељеника из старог краја Горњице, (горњих карајева Аустро-Угарске), временом се развила национална заједница Русина у Војводини. Током друге половине XVIII века становништво поменутих насеља непрестано je расло. Због недостатка земље цео XIX и почетак XX века били су у знаку миграција Русина из Руског Крстура и Куцуре на бачку и сремску равницу чиме je симболично засејано око десет нових русинских насеобина.
КОЛОНИЗАЦИЈА КА ДРУГИМ НАСЕЉИМА
Након Крстура и Куцуре, најстарија русинска колонија настала je у градској средини, у Новом Саду. Ту je 1780. године основана и трећа русинска парохија у Бачкој. На посед крижевачког епископа у Шиду, Русини се насељавају 1803. године. Након Револуције 1848/9. године настају нове колоније у Беркасову и Врбасу а од осамдесетих година XIX века расте број Русина у Ђурђеву и Госпођинцима. Настају и русинске колоније у Бачинцима, Бикић Долу и Сремској Митровици. У Ново Орахово Русини се насељавају после Другог светског рата, а тада се бележи и већи број припадника русинске заједнице у Суботици.
КЊИГЕ, КАЛЕНДАРИ, ЧАСОПИСИ, ЛИТЕРАТУРА
Од 1924. године почињу да излазе Руски новини (Русинске новине), а 1937. и дечији часопис Наша заградка (Наша баштица). Први Русински календар издат je 1921. године. За двадесет година објављивања он je одиграо значајну просветитељску улогу код народа који се претежно бавио земљорадњом, али je поштовао писану реч. На страницама наведених публикација развио се књижевни живот и стасала je нова генерација русинске интелигенције.
Након завршетка Другог светског рата развој русинске заједнице je настављен, иако у другим условима и уз подршку државе. Већ 1945. године, обнавља се рад Руских новинох (Русинских новина) под новим називом Руске слово (Русинска реч). Новинско-видавательна установа Руске слово (Новинско-издавачка установа Русинска реч) са седиштем у Новом Саду основана je када и истоимене новине. Она публикује више часописа и едициja као што су Часопис за литературу, културу и уметносц Шветлосц (Часопис за књижевност, културу и уметносц Светлост), Часопис за дзеци Заградка (Часопис за децу Баштица) и Културно-политични часопис за младих МАК (Културно-политички часопис за младе МАК).
НИУ Руске слово, Завод за издавање уџбеника у Београду − Одељење у Новом Саду, Друштво за русински језик, књижевност и културу и други издавачи, као и Гркокатоличка црква, на русинском језику су публиковали од 1945. године до данас, преко 600 наслова књига. Русинска заједница у Србији има и мрежу електронских медија. Тако у систему Радиодифузне установе Војводине у оквиру Јавног сервиса, Русини имају редакцију од 1948. године у оквиру Радио Новог Сада и редакцију Телевизије од 1975. године, а програм емитују свакодневно. Ради и неколико русинских редакција у оквиру локалних радио станица.
ОБАЗОВАЊЕ, ИЗУЧАВАЊЕ ЈЕЗИКА
У Крстуру 1945. године почела je ca радом прва русинска гимназија која и данас постоји. Кадрови који су потекли из те Гимназије носиоци су општег развоја Русина, а посебно у области образовања и културе.
На Филозофском факултету у Новом Саду 1981. године основана je Катедра за русински језик и књижевност, која данас носи назив Одсек за русинистику. Редовна настава на русинском језику данас je организована у три основне школе: у Руском Крстуру, Куцури и Ђурђеву. Друштво за русински језик, књижевност и културу (основано 1970. године) у сарадњи ca Министарством просвете Републике Србије и Националним саветом русинске националне мањине, организује факултативно изучавање русинског језика ca елементима националне културе у школама где не постоји редовна настава на русинском језику.
КУЛТУРА И УМЕТНОСТ – ДУГА ТРАДИЦИЈА
Неговање националне културе и уметности код Русина има дугу традицију. У местима где живе Русини постоје културно-уметничка друштва. У Руском Крстуру се одржава, и изван граница наше земље, познат међународни Фестивал рускей култури Червена ружа (Фестивал русинске културе Црвена ружа), затим Драмски мемориял Петра Ризнича Дядї (Драмски меморијал Петра Ризнича Ђађе), и Културна манифестация Костельникова єшень (Културна манифестација Костељникова јесен) чији се програм одвија у местима где живе Русини. Русинска друштва организују традиционалне културне манифестације ширег значаја. Све манифестације Русина у Србији, обједињује и координира Национални савет русинске националне мањине.
За војвођанске.рс : С. Саламун, извор Национални савет Русинске националне мањине у Републици Србији
РУСНАЦИ НА ТЕРИТОРИЇ НЄШКАЙШЕЙ СЕРБИЇ ЖИЮ ВЕЦЕЙ ЯК 260 РОКИ
У нашей богатей традициї 17. януар 1751. рок остал зазначени як окремни датум. Того дня Франц Йозеф де Редл, совитнїк царици Мариї Терезиї и администратор Кральовско-державного Бачкого дистрикту у Зомборе подписал перши урядови документ – Контракт о насельованю 200 руских грекокатолїцких фамелийох на тедишню пустару Вельки Керестур. Бул то официялни початок нєшкайшого Руского Керестура, найстаршого, найвекшого и найпознатшого места Руснацох у Войводини и Сербиї. Прето тот датум вибрани за нашо националне швето.
Перши руски приселєнци поєдинєчно до Бачкей почали приходзиц уж штредком двацетих рокох XVIII столїтня, алє лєм єден попис зоз 1746. року шведочи о пребуваню векшого числа руских фамелийох недалеко од Керестура.
Їх насельованє було повязане зоз общима обставинами. По законченю периода австро-турских войнох 1739. року Габсбурґска монархия пришла на маєток плодних, алє цалком пустих територийох южней Угорскей. Теди принєшена одлука же би ше вони населєли и привредно обновели. Медзи народами хтори сцигли и пущели коренї на плодней войводянскей ровнїни нашли ше и Руснаци. Вони ше приселєли зоз сиверовосточних жупанийох тедишнєй Угорскей, зоз обласцох хтори ше нєшка находза у восточней Словацкей, Закарпатскей обласци України и Мадярскей. Под подобнима условиями, 15. мая 1763. року у Зомборе подписани докумет о насельованю ище єдного руского штредку – Коцура. По одредби тих контрактох колонисти по националносци мушели буц Руснаци (Ruthen-и) по статусу шлєбодни людзе, по вири грекокатолїки (унияти). Од вредних жительох тих двох бачких населєньох перших 350 фамелийох, як и нових приселєнцох зоз старого краю Горнїци (горнїх крайох Австро-Угорскей), з часом ше розвила национална заєднїца Руснацох у Войводини. У другей половки XVIII вику жительство спомнутих населєньох нєпреривно росло. Пре нєдостаток жеми цали XIX и початок XX столїтия бул у знаку висельованя Руснацох зоз Руского Керестура и Коцура на бачку и сримску ровнїну дзе символично зашате коло дзешец нови руски колониї.
КОЛОНОЗАЦИЯ ҐУ ДРУГИМ МЕСТОМ
После Керестура и Коцура, найстарша руска колония настала у городским штредку у Новим Садзе дзе 1780. року основана и треца руска парохия у Бачкей. На маєток крижевского епископа у Шидзе Руснаци ше починаю насельовац 1803. року. По Револуциї 1848/9. року, наставаю нови колониї у Беркасове и у Вербаше а од осемдзешатих рокох XIX столїтия звекшує ше число Руснацох у Дюрдьове и Ґосподїнцох. Наставаю и руски населєня у Бачинцох Бикич Долу и Сримскей Митровици. До Нового Орахова Руснаци ше населєли после Другей шветовей войни, а векше число припаднїкох нашей заєднїци ше почина зявйовац и у Суботици.
КНЇЖКИ, КАЛЕНДАРИ, ЧАСОПИСИ, ЛИТЕРАТУРА
Од 1924. року починаю виходзиц Руски новини, а 1937. року дзецински часопис Наша заградка. Перши Руски календар вишол 1921. року. За двацец роки обявйованя вон витворел значну просвитну улогу при народу хтори ше углавним занїмали зоз землєдїлством, алє почитовал и писане слово. На бокох наведзених публикацийох розвивал ше литературни живот и вирастала нова ґенерация рускей интелиґенциї.
После законченя Другей шветовей войни розвой рускей заєднїци предлужени, алє под другима условиями и зоз помоцу держави. Уж 1945. року обновює ше роботу Руских новинох под новим меном Руске слово. Новинско-видавательна установа Руске слово, зоз шедзиском у Новим Саду основана кед и истоменово новини. Публикує вецей часописи и едициї як цо то Часопис за литературу, културу и уметносц Шветлосц, Часопис за дзеци Заградка и Културно-политични часопис за младих МАК.
НВУ Руске слово, Завод за видаванє учебнїкох у Беоґрадзе – Оддзелєнє у Новим Садзе, Дружтво за руски язик, литературу и културу и други видавателє, як и Грекокатолїцка церква, на руским язику публиковали од 1945. року по нєшка вецей як 600 наслови кнїжкох.
Руска заєднїца у Сербиї, ма и мрежу електронских медийох. Так у системи Радиодифузней установи Войводини, у рамикох Явного сервиса, Руснаци маю редакцию од 1948. року у рамикох Радио Нового Саду и редакцию Телевизиї од 1975. року, програму емитую каждодньово. Робя и даскельо руски редакциї у локалних радио станїцох.
ОБРАЗОВАНЄ ВИУЧОВАНЄ ЯЗИКА
У Керестуре 1945. року формована перша руска Ґимназия хтора и нєшка роби. Кадри з тей ґимназиї ношителє векшини активносцох на общим розвою при Руснацох, а окреме у образованю и култури.
На Филозофским факултету у Новим Садзе 1981. року отворена Катедра за руски язик и литературу хтора нєшка ноши назву Оддзелєнє за русинистику. Порядна настава на руским язику нєшка орґанизована у трох основних школох: у Руским Керестуре, Коцуре и Дюрдьове. Дружтво за руски язик, литературу и културу (основане 1970. року) у сотруднїцтве зоз Министерством просвити Републики Сербиї и Националним совитом рускей националней меншини, орґанизує факултативне виучованє руского язика зоз елементами националней култури у школох дзе нєт порядней настави по руски.
КУЛТУРА И УМЕТНОСЦ – ДЛУГА ТРАДИЦИЯ
Пестованє националней култури и уметносци при Руснацох ма длугу традицию. У местох дзе жию Руснаци постоя културно уметнїцки дружтва. У Руским Керестуре ше отримує, и звонка гранїцох нашей жеми, познати медзинародни Фестивал рускей култури Червена ружа, потим Драмски мемориял Петра Ризнича Дядї и Културна манифестация Костельникова ешень чийо ше програми одвиваю у местох дзе жию Руснаци. Нашо дружтва орґанизую традицийни културни манифестациї ширшого значеня. Шицки програми Руснацох у Сербиї обєдинює и координує Национални совит рускей националней меншини.
За войводянски.рс : С. Саламун, жридло Национални совит Рускей националнеј меншини у Републики Сербиї
You must be logged in to post a comment.