РУСИНИ – НАЦИОНАЛНИ СИМБОЛ И НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК – РУСНАЦИ – НАЦИОНАЛНИ СИНВОЛИ И НАЦИОНАЛНЕ ШВЕТО

РУСИНИ – НАЦИОНАЛНИ СИМБОЛ И НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК – РУСНАЦИ – НАЦИОНАЛНИ СИНВОЛИ И НАЦИОНАЛНЕ ШВЕТО

ГРБ

На десној половини грба налази се медвед црвене боје, у стојећем положају, који гледа на леву, хералдичку страну. Према тумачењу, медвед je древни словенски симбол који Русине везује за њихову прапостојбину у Карпатима. Друга половина грба je подељена на седам хоризонталних поља, на којима се смењују траке тамно плаве и златно-жуте боје.

Описани грб преноси историјску традицију Русина. Он je 30. марта 1920. године постао званични грб аутономне области Поткарпатске Руси са седиштем у Ужгороду у склопу Чехословачке од 1919. до 1938. године. На грбу, траке плаве боје означавају четири жупаније: Унг, Берег, Угоча и Мараморош, које су ушле у састав поменуте области, а три златно-жуте траке − три златоносне реке у тој области: Уж, Латорица и Тиса. Комбинација плаве и жуте боје свакако je присутна и у знамењима више жупанија, Закарпатске (Поткарпатске) области, а плаво-златна комбинација боја je и знамење Рјуриковича, владарског дома Кијевске Руси, прве средњовековне државе Источних Словена, односно Русина.

Данас овај грб представља опште прихваћено знамење већине русинских организација широм света: у Словачкoj, Чешкoj, Пољскoj, Украјини, Мађарскoj, Румунији, Хрватскoj, Србији, Немачкoj, САД, Канади и другим земљама. Он je препознатљив знак и део идентитета свих Русина, без обзира на њихову регионалну припадност и националну оријентацију.

 

 

Застава

Застава Русина у Србији je тробојна подлога заставе Републике Србије на коју je стављен грб војвођанских Русина. На тај начин сачињено je јединствено знамење у којем je изражена географска и емотивна припадност Русина држави Србији и традиционално заједништво са државотворним народом, а истовремено и неспорна везаност за историјску постојбину.

Национални празник русина

За национални празник Русина у Републици Србији прихваћен је 17. јануар, као сећање на исти датум 1751. године када je Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору, потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица на тадашњу пустару Велики Крстур. Taj дан je већ више деценија прихваћен као дан званичног досељавања Русина на ове просторе.

 

Национални празник се обележава у свим местима где живе Русини, превенствено у њиховим културним дружтвима и основним и средњим школама где се учи русинкски језик, а са циљом упознавања присутних са историјом Русина, њиховом долазком на ове просторе и њиховом фолклористиком. Централна прослава Дана Русина Републике Србије се обележава сваке године у другом месту, а прошле године је по други пут одржана у Руском Крстуру. 

Свечана песма Русина у Републици Србији – Браћа Русини (Иринеј Тимко)

 

За војвођанске.рс : С. Саламун

 

 

 

РУСНАЦИ – НАЦИОНАЛНИ СИНВОЛИ И НАЦИОНАЛНЕ ШВЕТО

 

ГЕРБ

 

На правей половки герба находзи ше медведз червеней фарби, у стояцим положеню, хтори патри на лїви, гералдични бок. Спрам толкованя, медведз стародавни славянски символ хтори Руснацох вяже за їх праотечество у Карпатох. Друга половка герба подзелєна на седем горизонтални поля, на хторих ше зменюю пантлїки цмей белавей и златно-жовтей фарби.
Описани герб преноши историйну традицию Руснацох. Вон 30. марца 1920. року постал урядови герб автономней обласци Подкарпатскей Руси зоз шедзиском у Ужгородзе у составе Чехословацкей од 1919. по 1938. рок. На тим гербу пантлїки белавей фарби означую штири жупаниї: Унґ, Береґ, Уґоча и Мараморош, хтори вошли до составу спомнутей обласци, а три златно-жовти пантлїки — три златоносни рики з тей обласци: Уж, Латорица и Тиса. Комбинованє белавей и жовтей фарби вшелїяк присутне и у ознакох вецей жупанийох Закарпатскей (Подкарпатскей) обласци, а белаво-златна комбинация фарбох и ознака Рюриковичох, владарского дому Києвскей Руси, першей штредньовиковней держави Восточних Славянох, односно Русинох.
Нєшка тот герб представя общеприлапени знак векшини русинских орґанизацийох ширцом швета: у Словацкей, Ческей, Польскей, України, Мадярскей, Румуниї, Горватскей, Сербиї, Нємецкей, ЗАД, Канади и индзей. Вон препознатлїви знак и часц идентитета шицких Руснацох, без огляду на їх реґионалну припадносц и националну ориєнтацию.

 

ЗАСТАВА

Застава Руснацох у Сербиї то трофарбова подлога застави Републики Сербиї на хтору положени герб войводянских Руснацох. На тот способ витворена єдинствена символика — ґеоґрафска и емотивна припадносц Руснацох ґу держави Сербиї и традицийне заєднїцтво з державотворним народом, а источасно и нєспорна вязаносц за историйни край свойого походзеня.

 

НАЦИОНАЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ

За националне швето Руснацох у Републики Сербиї прилапени 17. януар. Истого датума 1751. року, Франц Йозеф де Редл, совитнїк царици Мариї Терезиї и администратор Кральовско-державного Бачкого дистрикту у Зомборе подписал перши урядови документ — Контракт о насельованю 200 руских грекокатолїцких фамелийох на тедишню пустару Вельки Керестур. Тот дзень уж вецей децениї прилапени як дзень урядового досельованя Руснацох на тоти простори.

Националне швето ше означує у шицких местох дзе жию Руснаци, скорей шицкого у їх културних дружтвох и основних и штреднїх школох дзе ше учи руски язик, а зоз цильом присутних упознац зоз историю Руснацох, їх приходом на тоти простори и фолкористику. Централне швето Дня Руснацох у Републики Сербиї ше означує каждого року у другим месце, а прешлого року по други раз було у Руским Керестуре.

Шветочна шпиванка Руснацох у Републики Сербиї – Браца Русини (Ириней Тимко)

за войводянски.рс : С. Саламун

 

Author Image
drsel
%d bloggers like this: