Zabrana na uvoz kajsija i breskvi iz Srbije u Rusiju nije ukinuta više od mesec dana nakon što je uvedena, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa u srpskom Ministarstvu poljoprivrede, što je suprotno očekivanjima ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića.
Podsećamo 15. avgusta ove godine Nedimović je u intervjuu za Radio-televiziju Srbije, nakon poteza nadležnih službi u Rusiji, izjavio da je to jedna mera zdravstvene zaštite iz jednog prostog razloga, jer imali smo kišnu godinu. On je tada očekivao da će zabrana trajati sedam do deset dana.
Nedimović je takođe napomenuo da je sporno voće bezbedno za upotrebu, ali da “Rusi zahtevaju robu najvišeg kvaliteta”.
Privremenu zabranu uvela je ruska federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor Roseljhoznadzor, jer je u 27 pošiljaka bresaka i kajsija koje su od 13. jula do 9. avgusta ove godine stigle iz Srbije u Rusiju identifikovana gljivica Monilinia fructicola, koja izaziva truljenje voća. U saopštenju Roseljhoznadzora ističu da je reč o opasnom karantinskom oboljenju, kao i da se spore gljivice u uslovima umerene temperature i velike vlažnosti veoma brzo šire “tako da jedan zaraženi plod može dalje zaraziti svo drveće u okolini”.
Ministar Nedimović je 5. septembra boravio u Moskvi gde se sastao sa direktorom Roseljhoznadzora Sergejem Dankvertom. U saopštenju ruske federalne fitosanitarne službe se navodi da je razmotreno i pitanje sporne gljivice u voću koje je Srbija izvezla u Rusiju, ali se ne navodi do kada će privremena zabrana trajati.
Međutim, informacije o poseti ministra Nedimovića Moskvi na sajtu Ministarstva poljoprivrede Srbije – nema. Ministarstvo je na upit RSE o konkretnim dogovorima sa tog sastanka dostavilo informaciju da će nadležne službe Republike Srbije “dodatno kontrolisati same zasade voća i izvoznike koji su predmet notifikacije ruskih organa kako bi se u još većoj meri predupredile pojave bolesti”.
Prema podacima Privredne komore Srbije breskve i nektarine, na koje se zabrana odnosi, u prvoj polovini 2018. godine bile su po vrednosti izvoza šeste na listi svih prehrambenih proizvoda koje Srbija izvozi u Rusiju. Javnost u Srbiji ostala uskraćena za informacije o tome koliko je opasna Monilinia fructicola i šta stoji iza ove zabrane uvoza.
Koliko je opasna Monilinia fructicola?
Gljivica Monilinia fructicola dobro je poznata u krugu stručnjaka za bolesti bilja. Dr Nataša Dudak, vanredni profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, specijalizovana za oblast fitopatologije, objašnjava da je reč o gljivici koja izaziva veliku ekonomsku štetu, jer izaziva truljenje plodova.
“Gljive iz roda Monilinia predstavljaju fitopatogene gljive, što znači da su to gljive koje su prouzrokovači oboljenja različitih biljaka. One se u principu svrstavaju u grupu ekonomski štetnih prouzrokovača propadanja plodova koštičavog i jabučastog voća svuda u svetu”, kaže dr Dudak.
Bezbedna po čoveka, ali ne i po biljke, tako bi se moglo sumirati dejstvo ove gljivice. Prema rečima dr Dudak Monilinia fructicola je opasna jer napada sve delove biljke. Međutim, prema njenim rečima, ukoliko bi čovek pojeo plod zaražen gljivicom, ne bi imao nikakvih zdravstvenih smetnji.
Ispravni sertifikati za zaraženo voće
Ono što je u ovom slučaju zabrinjavajuće za rusku stranu, kako navodi Roseljhoznadzor, jeste to što su pošiljke voća iz Srbije u kojima je nađena gljivica Monilinia fructicola imale urednu dokumentaciju nadležne službe u Srbiji – fitosanitarne sertifikate u kojima se potvrđuje bezbednost proizvoda.
Kako je to moguće, za RSE objašnjava osnivač i šef katedre za upravljanje bezbednošću i kvalitetom hrane na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu Radomir Radovanović:
“Moguće je zato što se uvek analize rade po uzorku. Dakle, moguće je da je taj uzorak na bazi koga je i sertifikat izdat bio dobar, da je bio korektan, a da je uzorak koji je bio na graničnom prelazu, na prostoru Ruske Federacije, bio neispravan”.
Do toga dolazi, jer fitosanitarna inspekcija zemlje izvoznice i zemlje uvoznice uzimaju različite uzorke, a nemoguće je inspekcijskim nadzorom obuhvatiti celokupnu pošiljku, kaže Radovanović.
Da bi se izvoz nastavio, Radovanović pretpostavlja da će ruska strana tražiti “mnogo veća i snažnija, ubedljivija obrazloženja domaće fitosanitarne inspekcije da će proizvodi koji ubuduće budu išli ka Ruskoj Federaciji biti ispravni”.
Prema njegovim rečima, upravo da bi se sprečili ovakvi incidenti, razvijene zemlje, poput zemalja Evropske unije (EU) i Sjedinjene Američke Države (SAD) poštuju “princip sledljivosti”, koji omogućava praćenje svih faza u poljoprivrednoj proizvodnji – od uzgoja, preko branja plodova, sortiranja, pakovanja do izvoza. Samim tim, rizik za otkrivanje oboljenja na proizvodima predviđenim za izvoz na samoj granici – sveden je na minimum.
Privremene zabrane i “izvozna šansa”
Privremena zabrana koju je uvela Rusija na uvoz koštunjavog voća iz Srbije samo je jedna u nizu incidenata koji su uključivali privremene zabrane Rusije i povraćaj svežeg voća, povrća i mesa proizvedenog u Srbiji.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede Srbije, Rusija je zabranu na uvoz krušaka iz Srbije uvedenu u februaru 2018. ukinula u julu 2018. U periodu od 1. januara 2016. godine do kraja 2017. iz Rusije su ukupno vraćene 22 pošiljke svežeg voća i povrća, i to – 7 zbog nepotpune dokumentacije ili neodgovarajućeg kvaliteta, a 15 zbog sumnje na prisustvo štetnih organizama. U dokumentu Ministarstva poljoprivrede Srbije dostavljenom RSE u januaru 2018. stoji da je od 15 pošiljki koje su vraćene zbog prisustva štetnih organizama, fitosanitarna inspekcija Republike Srbije utvrdila da kod 10 vraćenih pošiljaka štetnih organizama – nema.
Povraćaj svežeg voća i povrća iz Rusije, bez obzira na razlog, kaže profesor Radovanović može da ugrozi izvoznu šansu Srbije na ovo tržište, jer se ovakvi incidenti mogu tolerisati, ali ne na duže staze. Sa druge strane, Srbija je intenzivirala napore za izvoz prehrambenih proizvoda u Rusiju, želeći da iskoristi činjenicu da je Rusija, zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine, pod sankcijama EU i SAD, te postoji veća potražnja za prehrambenim proizvodima koje su proizvedene van tih teritorija.
“Ovo je sada naša šansa i mi smo u tu šansu uskočili. Ali, to nije zavijeka. Mi sad ako se obrukamo, oni će možda i tolerisati neku našu grešku u koracima, sada dok je ova situacija kod njih i oko njih ovakva kakva jeste. Onoga trenutka kada se pojave ozbiljni prizvođači sa ozbiljnim kontrolama i sa ozbiljnim nivoom bezbednosti kvaliteta proizvoda, tog trenutka će neko da se pokloni pa će da kaže – braćo, Srbi, hvala vam lepo, ali evo javili se bolji. Mi možemo to da kupimo, mi možemo to da platimo”, objašnjava Radovanović.
Izvor: Radio Slobodna Evropa