У Руском Центру у Новом Саду, Златне греде број 4, у петак са почетком од 18 часова, одржаће се предавање на тему Руско-српске везе у средњем и раном новом веку.
Како су се појавили ликови руских кнезова Бориса и Глеба у манастиру Милешева већ у првој половини 13. века?
Због чега је последња српска деспотица Ангелина Бранковић слала писма у Русију?
Зашто је у далеком Сибиру почетком 18. века настајaо град Троицкосавск назван по Светом Сави?
Ко је написао прву биографију Петра Првог и на којем језику? Да ли је Пушкин читао српску литературу и о чему је Црњански писао у Сеобама?
Како је узајамни утицај двеју култура подстицао развој руске и српске књижевности, језика, ликовне уметности, архитектуре? Шта о томе каже многовековна традиција руско-српских односа?
Већ скоро два века трају истраживања руско-српских веза у средњем и раном новом веку. Иако се верује да се о томе много зна, чини се да је недовољно познато да руско-српске културне
везе сежу до раног средњег века. Писани историјски извори, легенде и исходи археолошких ископавања показују интензитет и значај духовних, књижевних, језичких, културних
и политичких контаката између двеју земаља већ од краја 12. века.
Основни задатак предавања „Руско-српске везе у средњем и раном новом веку“ је управо преглед и анализа посебности „кључних“ момената руско-српских односа у том
периоду. Посебна пажња ће бити поклоњена прегледу духовних, уметничких, књижевних, језичких и културних контаката између руских и српских земаља од краја 12. до
почетка 19. века.
Гост предавач: Александар Купердјајев, дипломирани филолог и виши лектор на катедри за Славистику Универзитета у Инсбруку (Аустрија).