Zaštititi geografsko poreklo proizvoda i ponuditi ga evropskim potrošačima za proizvođače treba da bude prioritet. Jedan od takvih primera je i slovenačka kranjska kobasica – brend čija je prodaja od dobijanja evropskog žiga kvaliteta udvostručena na tržištu Evropske unije – sa 380 na 760 tona u prošloj godini.
Danas samo 15 slovenačkih proizvođača ima sertifikat da je pod ovim imenom stavlja u promet iako su u bivšoj Jugoslaviji mnogi proizvodili ovaj specijalitet pod istim generičkim imenom.
Hrvatska i dalje ima pravo da koristi ovo ime, ali samo do 2030. godine, dok će proizvođači iz Srbije na to imati pravo do ulaska u EU.
– Još 2006. godine najveći slovenački proizvođači su se udružili i napravili specifikaciju ovog proizvoda, na koji način se pravi, i zaštitili ga na nacionalnom nivou. Međutim, trebalo nam je sedam godina da to isto uradimo i u EU. Sve to ne bi bilo moguće bez udruživanja proizvođača u grupaciju. Danas u okviru mesne industrije imamo osam zaštićenih proizvoda na evropskom nivou, rekla je za Politika Ana Ahčin, predstavnica Giz udruženja mesne industrije Slovenije na obeležavanju Dana evropskog kvaliteta.
Kako kaže, kada je reč o kranjskoj kobasici, poznato je da je najviše problema bilo sa Hrvatskom, koja je tvrdila da je u staroj Jugoslaviji ovaj proizvod imao generički naziv i da se kao takav nije mogao zaštititi.
– Istina je da je jedno vreme bilo tako, ali sto godina ranije to je bio autentični slovenački proizvod. Mi smo morali to da dokažemo i ceo proces je zbog toga trajao dugo. Hrvatska je dobila neku vrstu satisfakcije time što će moći i u narednoj deceniji da koristi ovo ime – objašnjava Ahčinova.
Ova grupacija je najavila snažniji proboj na srpsko tržište gde, kako smatraju, ima prostora za rast prometa, posebno sa svojim zaštićenim brendovima koji imaju dodatnu vrednost. Evropska unija ovakve projekte stimuliše jer ima interes da obezbedi tržištu jedinstven kvalitet što bi i naši proizvođači na vreme trebalo da shvate. Ali za taj novac mogu da konkurišu samo grupacije, a ne pojedinačni proizvođači.
Najveću perspektivu za zaštitu imaju kobasice, pršut, med, sir
Kako je Politika već pisala, u Evropskoj uniji je 2016. godine bilo 1.200 zaštićenih poljoprivrednih proizvoda, a iz našeg regiona za to tržište konkuriše stotinak brendova. Iako Srbija na nacionalnom nivou ima više od 50 proizvoda sa oznakom geografskog porekla, najviše 40 sa ove liste moći će da konkuriše za evropski žig. Postupak zaštite je dosta složen i dugotrajan. Iz celog regiona najveću perspektivu imaju kobasice, pršut, med, sir i specifične vrste voća i povrća. Razlika u ceni, koja ima ovu oznaku i one bez nje, iznosi od 10 do 30 procenata. Francuzi su, recimo, uspeli najbolje da iskoriste ovaj žig, pa njihova vina mogu da budu skuplja i do 230 odsto u odnosu na ona koja nisu zaštićena.
Kada je reč o mesnoj industriji Srbija sigurno ima šta da ponudi. Međutim, za sada je blokira i Evropska unija koja zbog vakcinacije protiv svinjske kuge, ne uvozi naše meso. Pitanje je u kojoj meri su domaći proizvođači spremni da se udružuju na ovaj način i ponude evropskom tržištu jedinstven i prepoznatljiv proizvod.
Vukoje Muhadinović iz Mesne industrije ”Topola” kaže da u ovoj industriji u Srbiji ima dosta sive ekonomije, pa i udruživanje teško može imati smisla.
– Ne znamo čak ni tačan broj proizvođača koji rade na crno, pretpostavlja se da ih ima više od hiljadu što je ogroman broj klanica za ovako malu zemlju, ali je najveći problem što više od 90 odsto njih radi na crno – kaže on.
Kada je reč o kvalitetu on nije sporan, čak postoji i oznaka Srpski kvalitet, kojim je obeleženo desetak proizvoda domaćih mesnih industrija, ali to, dodaje, nije dovoljno, posebno u trenutku kada, osim domaće nelojalne, imamo i stranu konkurenciju.
Izvor : Politika