SAČUVATI DETE U SEBI / LUTKU U POZORIŠTU – PIERROT 2019 11. Internacionalni lutkarsko-dramski festival za odrasle (24-29 sept 2019.) Stara Zagora; Bugarska (I deo)

“Sačuvati dete u sebi je osnovni preduslov da bi se neko bavio umetnošću”. Mislim da je to floskula koju smo mi, koji se motamo ili radimo nešto u toj, “sporednoj”, delatnosti koja se zove kultura, bezbroj puta čuli od najeminentnijih autoriteta. Kod svakog od nas prva asocijacija na dete i detinjstvo je, sigurno, lutka. Prema tome, to bi trebalo da znači: oni koji se bave lutkama/lutkarstvom su pravi umetnici. Ipak, nije to baš tako, svi ti odrasli, koji se bave “pravom” umetnošću, pa i oni drugi, kada im pomenete da se bavite lutkama/lutkarstvom vas svrstavaju u neku drugorazrednu, nižu kategoriju, kažu da je to detinjasto, samim tim i manje važno. Po mišljenju ovog piskarala, baviti se lutkarstvom zanači da ste spremni da maštate, da se ne bojite svoje ni tuđe kreativnosti, da ste hrabri i nepokolebljivi u nastojanju da učinite ovaj svet lepšim i boljim… Ovo je priča o tome kako su neki, meni jako dragi ljudi, uspeli da od tog “sporednog, detinjastog, manje važnog” dela pozorišne umetnosti, stvore fantastičan, relevantan, svetski festival u jednom malom gradu u srcu Bugarske. Ukratko ovo je priča o lutkarsko-dramskom festivalu Pierrot, za odrasle u Staroj Zagori, koji se desio 11. put od 24-29.septembra 2019.godine,  pokazavši da se sa puno hrabrosti i mašte, uz nepokolebljivo uverenje da radite pravu stvar, može stići ako ne do zvezda, do toga da svake druge godine postanete, u jednoj sedmici, planetarna prestonica lutkarstva. Argumenata za ovu tvrdnju ima puno, kao prvi ću navesti da je Asocijacija “EFFE” (Europe For Festivals, Festivals For Europe) dodelila, festivalu “Pierrot 2019”, nagradu za najbolji pozorišni festival u sezoni 2019/2020, i uručila ima povelju “Remarkable Arst Festival” (Značajan umetnički festival). Dodatne rezone, nadam se, da će čitaoci pronaći u ovom opširnom izveštaju o ovom jedinstvenom festivalu koji ćemo objaviti u nekoliko delova.

Spletom nekih čudnih okolnosti, neki to nazivaju „komedijant slučaj“, početkom ovog milenijuma sam imao priliku da saznam kako se u nekoj varoši u Bugarskoj, neki čudak (engl. freak) usudio da pokrene festival lutkarskih predstava za odrasle. Znatiželjan, kakav jesam, nisam mogao da odolim i uputio sam se da vidim, sa puno skepse, o čemu se tu radi?! U najmanju ruku, mogu reći da sam bio prijatno iznenađen onim što sam video i doživeo te 2001.godine u Staroj Zagori na drugom izdanju festivala „Pierrot“. Moje oduševljenje se nije ogledalo samo u kvalitetu predstava, iskreno, bilo je samo par dobrih i jedna fantastična, većina je bila prosečna. Nije tu bilo ni nekih novih tehničkih rešenja ali je kreativnost, originalnost i inovativnost koja je vrcala među tim čudacima, lutkarima sa svih meridijana, je bila toliko inspirativna da mi je nešto, obično se to naziva “šesto čulo”, govorilo da se tu rađa nešto neuobičajeno, nešto značajno, nešto što će učiniti ozbiljne pomake ne samo u lutkarstvu već u teatarskom stvaralaštvu uopšte. Takođe sam znao da ću se, kad god budem imao priliku,   vraćati u Staru Zagoru sa velikom radošću. Poseban deo priče je bila ljubaznost, organizovanost i neverovatna spremnost svih zaposlenih u Državnom lutkarskom pozorištu da gostima izađu u susret čak i u najneverovatnijim zahtevima i situacijama. Naravno da se sve odigravalo pod budnim okom čoveka kojem je neka viša sila usadila osmeh u svaku poru njegovog bića, direktora Darina Petkova. Smirenost, autoritet i lakoća sa kojom rešava najsloženije, čak i  krizne situacije se retko sreću i ulivaju poverenje kao i nezamenljiv osećaj sigurnosti u prevazilaženju problema sa kojim se tako složeni mehanizam, neophodno, suočava.

No, život teče dalje, imao sam priliku da prisustvujem i trećem izdanju festivala Pierrot 2003.godine, čak sam sučestvovao u organizovanju istog, dovodeći deo selektiranih predstava u Novi Sad (Pozorište mladih), pokušavajući da skrenem pažnju stručnoj javnosti i publici na ovaj vid pozorišta koji se nalazi u temeljima nastanka teatra. Mogu sa punom odgovornošću da tvrdim da je, istorijski gledano, teatar nastao iz nekog vida igre sa lutkama te da je lutkarstvo pra-otac ili majka teatra! Ipak to je neka druga priča, koja zahteva mnogo opširniju diskusiju. Kao što rekoh, kasnije me život odveo na neke druge staze ali ne mnogo daleko od pozorišta. Iskreno sam bio iznenađen kada sam pre nekoliko meseci dobio poziv da, kao gost, prisustvujem ovogodišnjem izdanju festivala Pierrot. Moram  priznati da je tome, verovatno, doprinelo i ovo čudo od društvenih mreža zvano FB (Facebook) na kojem u poslednje vreme kačim ova moja pisanija o pozorišnim predstavam i još ponekim kulturnim sadržajima. Izvinjavam se cenjenom čitateljstvu na opširnosti ali morao sam da pojasnim od kuda, ovo piskaralo, na takvom mestu.

Elem, za one koji nisu imali priliku da prate neki od lutkarskih festivala, pogotovo u Bugarskoj, moram da napomenem da to uopšte nije lak ni jednostavan proces, pogotovo ako hoćete da ispratitie sve što se dešava ili ako ste došli sa namerom, kao potpisnik ovih redova da objektivno obavestite javnost ili prokomentarišete čitav festival. Ako vam kažem da je za 6 (šest) dana prikazano, u konkurenciji 10 (deset), van konkurencije 11 (jedanaest) predstava, da su otvorene 4 (četiri) veoma interesantne izložbe, da su održane 3 (tri) promocije knjiga značajnih autora, da je održano (5) pet atraktivnih koncerata, da je, na otvorenom prostoru, organizovano nekoliko fascinatnih, nesvakidašnjih performansa i instalacija onda mislim da će vam biti jasnije da vam, sem za praćenje programa, ne ostaje puno vremena za neke “vannastavne aktivnosti” jer morate ipak i da spavate… iz napred iznetog, mislim da je potpuno jasno da je nemoguće komentarisati sve događaje, koje sam imao priliku da vidim, tako da ću po subjektivnom mišljenju i na osnovu komentara kolega, sa kojima sam se u toku festival upoznao, pomenuti one najupečatljivije i koji su kod stručne i ostale publike privukli najviše pažnje, bilo da su prikazani u zvaničnoj konkurenciji ili van.

Na kraju ovog opširnog uvoda moram da istaknem da su se programi odvijali u 4 (četiri) fantastična objekta, maksimalno tehnički opremljena, sa kojim raspolaže Stara Zagora uz jednu neverovatnu opasku da je to grad sa 150.000. (hiljada) stanovnika. Dramski teatar, Državna Opera, Regionalna biblioteka i Državno lutkarsko Pozorište u kojima su se igrale predstave i održavali koncerti, zajedno sa Istorijskim muzejom, čine jezgro kulturnih dešavanja ovog fascinatnog grada a većina pomenutih institucija su udaljene jedna od druge po pedesetak metara, na sve to kada dodamo da se između njih nalazu izvanredno očuvan i stručno konzerviran, samim tim i zaštićen, amfiteatar koji potiče iz rimskog doba, tj. dobro poznatog Cara Trajana. Jedino je zgrada glavnog organizatora, Dražavno lutkarsko Pozorište, udaljena celih 350-400 metara, s tim da morate da prošetate centrom grada, pored zgrade Opštinske uprave, kroz pešačku zonu, koja je ujedno i fantastično uređeni park. No, da krenemo redom…

dan prvi; utorak 24.09.

Pre svečanog otvaranja smo imali priliku da prisustvujemo, na kamernoj sceni Dramskog teatra, interesantnom eksperimentu, “Ostrvo s blagom V1.0”, projekat u kojem se kombinuje stvarna i virtuelna realnost, u izvođenju “Male pozorišne kompanije” iz Gabrova (Bugarska). Po rečima autora to je prvi performans koji povezuje lutkarstvo sa stvarnom i virtuelnom realnošću.                                                 Nakon toga smo u Državnom lutkarskom pozorištu gledali “Preludij, patka, smrt i tulipan” u izvođenju teatra “LA capra ballerina”-Viterbo (Italija). “Možemo da podarimo život objektima ukoliko ih istinski propustimo kroz nas. Kada život napusti nekoga možemo da ga učinimo besmrtnim, našim verovanjem… Smrt je mrtva, ovo je priča o strahu od kraja života i neočekivanim događajima…”

Ceremoniju otvaranja u ogromnom foaeju Državne opere koji je za ovu priliku preobražen u veliki izložbeni prostor je, pored obraćanja visokih državnih i gradskih zvaničnika (zamenica Ministra kulture Bugarske, Amelija Gaševa i zamenica Kmeta/Gradonačelnika Stare Zagore, Ivanka Sotirova) obeležilo otvaranje tri veoma interesantne izložbe koje su izazvale veliko interesovanje učesnika, gostiju i domaćina festivala. Prvo je otvorena izložba “Živopis” jedne od najznačajnijih bugarskih scenografa i slikara Silve Bačvarove o kojoj je govorio prof.dr Marin Dobrev. U neposrednoj blizini ove postavke je nakon toga otvorena izložba “Digitalno mastilo – proširena stvarnost” mladih bugarskih umetnika (Borjane Dončeve, Ivana Matejeva, Zorana Miše i Zlatke Uzunove). Šest grafika proširene stvarnosti oživljavaju u vašim očima pomoću namenske mobilne aplikacije koja vam otvara neslućene kreativne dimenzije. No… ni to nije bilo dovoljno, posebno divljenje je izazvala arhiktetktonska instalacija “Konglomerat” koju su kreirali kustosi Ognjana Serafimova, Hana Švarc i Petar Mitev. Ovaj projekat čini interaktivni izložbeni paviljon sa vizuelnim rešenjima šest različitih žanrova: dramsko Pozorište, Pozorište lutaka, Opera, Bioskop, Savremeni ples i ostale scenske umetnosti. Posetiocima su bili dostupni posebni virtuelni uređaji sa kojima su mogli da vide 53 izvođenja različitih projekata koji su skenirani posebno za ovaj projekat. “Konglomerat” je doživeo ogroman uspeh na premijernoj postavci, Svetskom kvadrijenalu scenografije u Pragu, koji se dešavao proletos. Povodom ovog događaja, prvi put, je instaliran u Bugarskoj, tako da smo imali priliku da prisustvujemo jednom neverovatnom i uzbudljivom doživljaju. Posetioci su mogli da se pobliže upoznaju sa ovim čudesnim postavkama, tokom trajanja festivala, jer je na samom otvaranja bila velika gužva a sve tri izložbe zaslužuju dužnu pažnju.

 

Pierrot 2019. je zvanično otvorio selektor festival i direktor Državnog lutkarskog pozorišta, Darin Petkov sa, po sopstvenom priznanju, velikom dozom treme pred uvaženim gostima, uz posebno zadovoljstvo da je rad njegovog tima i njega prepoznala i Asocijacija EFFE dodeljujući im povelju “Remarkable arts festival”, pozvašvi sve goste da prisustvuju spektaklu “Geto” u izvođenju baletskog ansambla Državne opera, Stara Zagora, na muziku Klezmera i Gorana Bregovića; koreografiija i režija: Mario Piazza (Italija)  adaptacija: Ludovic Party (Francuska).

 

nastaviće se…

 

korištene fotografije sa oficijelnog sajta “Pierrot 2019”    

Pozor! Pozorište! – piše Dragoljub Selaković