ŠAGALOV LET

POSLEDNJI  LET – ISPOVEST UMETNIKA  – Zinovij Sagalov

reditelj: Šaul Tiktiner; scenograf: Oleg Firer; asistent scenografa: Valentina Firer; kompozitor: Ala Dancig; dizajn svetla i muzike: Bogdan Čistig; produkcija: TMG Šaula Tiktinera, Tel Aviv/Izrael

igraju: Šaul Tiktiner, Jelena Kohonover, Valerij Klasen i Ruslan Rudni

Po mom mišljenju pisati o pozorišnim predstavama nije lako ali pisati o slikama, slikarstvu, uopšte o likovnoj umetnosti je još teže, da li zbog skromnog likovnog obrazovanja, da l’ zbog ne posedovanja talenta da prenesem slike na platno ili neku drugu podlogu na onakav način kako ih doživljavam…vrag bi ga znao. Verovatno zbog toga sam uvek, sa pažnjom, gledao pozorišne predstave koje pokušavaju da proniknu u život i stvaralaštvo slikara i možda nije u kontekstu ove priče ali meni se svojevremno svidela predstava “Maestro” somborskog pozorišta o životu Milana Konjovića za razliku od nekih meni dragih ljudi i kolega… Tako da sam se za priču o životopisu Marka Šagala u izvođenju teatra TMG Šaula Tiktinera iz Izraela koja se igra na ruskom posebno “naoštrio”.

Foto: Srđan Pabllo Doroški

TMG Šaula Tiktinera je po svojoj vokaciji lutkarsko Pozorište što se po korišćenom rukopisu pozorišnog izražaja može lako zaključiti i to ovoj predstavi daje dodatnu dimenziju u lakoći rešavanja komplikovanih vizuelnih momenata koje su za ovakve dramske strukture od izuzetnog značaja. Ono što je značajno, po mišljenju ovog piskarala, je to da su publika i prisutne kolege iz dramskih pozorišta imali priliku da se bar delimično upoznaju sa specifikumom lutkarskog pozorišnog izražavanja koje im mogu pomoći u njihovom kreativnom radu. Takođe je veoma bitno da smo sinoć imali priliku da se uverimo sa činjenicom da se savremeno lutkarstvo više ne svodi samo na vođenje lutki i baratanje njima već na oživljavanje svih dostupnih rekvizita, senki, vizuelnih efekata…koji uz malo mašte i lutkarskog,  naravno i glumačkog zanata mogu da nam priušte skoro neverovatne mogućnosti u interpretiranju emocija i doživljaja likova koji se tumače.

Foto: Srđan Pabllo Doroški

Glavni odgovorni “krivac” za ovaj stominutni životopis jednog od najvećih slikara dvadesetog veka je Šaul Tiktiner koji potpisuje režiju i igra glavnu ulogu, tako reći, nosi ceo komad na svojim plećima i to radi sa posebnom predanošću od samog početka do kraja. Vrlo je verovatno, to u naznakama kritičkih osvrta iz programske knjižice se da zaključiti, da nam Tiktiner nadahnutim tumačenjem ovog veličanstvenog umetnika koji se iz ruske nedođijje, od sirimašnog, prvog sina siromašnog jevrejskog  ribara vinuo do zvezdanih visina,  dobrim delom  priča i svoju biografiju. U ovom zahtevnom zadatku mu vešto pomaže mala ali odabrana družina kolega koja sa veoma skromnim ali veoma funkcionalnim scenografskim i ostalim vizuelnim efektima publiku vodi kroz zamršene “staze i bogaze” Šagalovog života.  

Foto: Srđan Pabllo Doroški

Ako bi, eventualno, mogli da iznesemo neku zamerku, opet naglašavam može da ne mora da bude važno, je to da bi neki narativni delovi mogli da budu za nijansu kraći dok bi sa druge strane više moglo da se barata sa eksplozijama boja i kontrastima po kojima je Šagalov opus prepoznatljiv i različit u odnosu na savremenike i koje su obeležile njegovo stvaralaštvo. Čini mi se da pored tragike sa kojom se nosio kroz ceo, za umetnike njegovog kalibra, dugačak život, Šagal ostati zapamćen po do tada nezapamćenom, do apsurda dovedenom, insistiranju na “vatrometima” upečatljivih boja kako je to jednom sam prilikom definisao: “Na paleti boja, sve boje su prijatelji sa njihovim susedima i ljubavnici sa njihovim kontrastima.” Moguć odgovor, sada kada se prisetim, za ovo moje skromno mišljenje, da je predstava možda previše, mislim vizuelno tamno siva, može da se pronađe u tekstu koji glasi: Jednom je Dega rekao jednom pesniku: „Znate, Vi imate jednu ogromnu manu. Sve želite da razumete!“

Foto: Srđan Pabllo Doroški

Za kraj ovog pisanija, o trećoj večeri Sinergy WTF festival, želim da skrenem pažnju na nešto što je ovom piskaralu zapalo za oko: Da li je to slučajno ili ne ali se čini se da do sada viđene predstave imaju jednu zajedničku nit koja ih povezuje a to je ljubav! U prilog tome citiraćemo samog Šagala koji je, govoreći o svom umetničkom i životnom kredu isticao: „U životu postoji samo jedna boja, samo jedna na umetničkoj paleti, koja daje smisao i životu i umetnosti. To je boja ljubavi.“

Za vojvodjanske.rs: piše Dragoljub Selaković