SAGOVORNICI

Negde oko ranog podneva vuk izađe iz šume i na proplanku ugleda pastira gde sedi pod hrastom i gleda negde gore visoko kroz grane dok mu ovčice slobodno lutaju. Vuku to bi čudno i on odluči da mu priđe. Polako je obišao oko stada i seo tik pored čobanina. Podiže i on njušku i pogleda gore ka krošnji. Sedeo je tako malo dok mu se nije zavrtelo u glavi.
„Zašto gledaš u nebo? „, upita vuk konačno.
„Razmišljam,“ stiže mu miran odgovor- „danas je jedan šaran ostao bez krljušti, jednom anđelu presuđeno je da više ne poleti, jednoj ženi nikla je prva seda vlas. A ja, šta ja znam o tome? Ja čuvam ovce od tebe a ti sediš tu kraj mene, čak te i briga za njih!“.
Vuk se malo promeškolji, zevnu, pa pogleda u pastira: „I sve si to pročitao na nebu? Ja ne videh ništa neobično! Sve je isto kao i uvek kada je vedar dan! „.
„Nigde ništa nisam pročitao, samo sam predpostavio. A ti Vuče, koliko puta pogledašu nebo? „
„Skoro nikada! Nebo je nebo, gore iznad moje glave kao što je uvek i bilo od kada je sveta i kao što će ga uvek i biti dokle god ovaj svet postoji. Meni je bitno da gledam ispred sebe jer tako bar mogu da naslutim put kojim idem.“
„Nego Vuče, kako to da te moje ovčice ne zanimaju? „-sada se pastir zabrinu za vuka.
„Kako da me ne zanimaju,  još te kako me zanimaju! Samo kakav bih ja vuk bio kada bih pred nosom zamišljenog pastira krao ovce? To nije poštena igra onda! Ukrašću jednu ili kad te ne bude bilo ili tokom noći, dok spavaš.“
„Ali samo jednu i tu jednu onda odnesi sa sobom i u svojoj kući, sa svojom porodicom je pojedi. Ne da mi zakolješ pola stada i načneš pet ovaca od jednom! „
„Hej, momče, ja bih uvek samo jednu, ali čudna je i burna ta strast koja me vodi kroz nežno blejanje i toplu krv tvojih ovčica, a one ne beže, kao da i same ne mogu da se odupru pa nude svoje mirišljave i meke vratiće mojim čeljustima,“ reče vuk dahćući, iskreno“ ali obećavam ti, ovoga puta odnosim samo jednu! „
„Hvala ti Vuče! “ reče mladić.
Tu se dva sagovornika pozdraviše. Vuk pređe preko proplanka i ode ka drugom kraju šume, a pastir konačno ustade i ode da sakupi svoje ovčice. Sunce je sijalo visoko gore na nebu.

Za vojvodjanske.rs, tekst i crteže pripremila Irma Mikeš