У Привредној комори Војводине (ПКВ)данас је одржан скуп „Салаши и сеоска туристичка домаћинства као значајансегмент туристичке понуде“, у организацији ПКВ и „Дневник-Пољопривредник“ АД. На скупу су представљене новине које се очекују у Закону о туризму и Закону о угоститељству, финансијска подршка ресорних републичких и покрајинскихинституција, значај удруживања, промоције на домаћем и иностраном тржишту и медијске подршке развоју руралног туризма, а представљени су и примери добре праксе.
„Војводина је подручје са значајним ресурсима за развој руралног туризма, који у убрзаним условима живота и рада у великим урбаним центрима, постају све значајнији мотив за привлачење туриста. Ревитализација салаша и сеоских туристичких домаћинстава има вишеструке позитивне ефекте, демографске, културне и инфраструктурне, како за развој руралних простора тако и за њихове власнике који остварују додатни приход пружањем туристичких услуга“, рекао је председник ПКВ Бошко Вучуревић.
Том приликом, помоћник министра у Министарству трговине, туризма и телекомуникација др Рената Пинџо истакла је да су неке од кључних промена за физичка лица пружаоце услуга смештаја, које предвиђа нови Закон о угоститељству, паушално плаћање пореза и боравишне таксе, пословање без посредника, као и увођење јединственог информационог система Е-туриста.
„Према Стратегији развоја туризма од 2016. до 2025. године, рурални туризам препознат је као један од производа од посебног значаја за развој туризма и Министарство трговине, туризма и телекомуникација у последње четири године, издвојило је око 38.000.000 динара за кредитна средства за пољопривредна газдинства“, додала је др Рената Пинџо рекавши да је то једини туристички производ у Републици Србији за који је урађен Програм развоја који је Влада Републике Србије усвојила у новембру 2011. године као резултат пројекта пет агенција Уједињених нација.
Како истиче др Гордана Радовић, директора „Дневник-Пољопривредник“ АД, измена законске регулативе јесте први, али, како каже, не и довољан услов за развој руралног туризма у Србији.
„Потребна је активна улога пружаоца услуга у туризму, пре свега у сегменту удруживања и специјализације за поједине области руралног туризма и зато смо се данас трудили да они буду присутни у што је могуће већем обиму, да истакнемо примере добре праксе међу њима, светле примере промоције, али и удруживања“, нагласила је др Гордана Радовић.
Помоћник покрајинског секретара за привреду и туризам Сергеј Тамаш истакао је да је институционална подршка на локалном, покрајинском и републичком нивоу значајна и да она постоји и да је ресорни Секретаријат 2017. године определио и доделио око 54 милиона динара за 38 субјеката, а ове године је, како каже, опредељен 41 милион динара.
„Уз активне учеснике само умрежавањем и повезивањем можемо имати још боље трендове, као и већи финансијски прилив. Оно што ћемо ради у наредном периоду, спрам финансијских средстава и буџета којим располажемо, јесте један нови подстицај, нови конкурс за традиционалне, домаће произвођаче хране и пића“, рекао је Сергеј Тамаш и додао како се Срем истиче по примерима добре праксе.
Један од њих је и мали породични салаш „Исаилови“ из Сремске Митровице, који на тој локацији постоји од 1965 године, а у власништву породице Јовановић.
„Салаш је задржао аутентичан изглед и облик, а име Исаилови потиче од претка Грка који се звао Исаило, који је као поп добио парохију у Срему, где је заволео Сремицу и ту и остао“, рекла је Ана Јовановић.
Према речима власника салаша, оаза мира и тишине, салаши и места где домаћини вредно раде и живе у складу са законима природе.
„Све више младих се опредељује да остане на својим имањима да ли бавећи се искључиво пољопривредом, или још неким додатним пословима као што је туризам или производња разних прехрамбених производа. У сваком случају салаши су места где се чува историја, култура и начин живота људи у Војводини. Због тога су салаши који су отворили своје капије и баве се туризмом, радо посећена места на која се гости стално враћају“, рекла је Аранка Милић, власник салаша „Дида Хорњак“ из Сомбора.
На скупу су учествовали и помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство др Саша Стевановић који је говорио о утицају и значају развој руралног туризма, значају останка младих на селу и укључивању жена у примарну пољопривредну производњу. Др Кристина Кошић са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, уредница емисије „Знање и имање“ Јасмина Никитовић Стојичић која је говорила о медијској подршци развоју руралног туризма, Ерне Дани који је говорио о значају удруживања за продају туристичког производа руралних средина, Владимир Ивановић на тему промоције сеоског туризма Србије, а Мирослав Божин је представио свој туристички и гастрономски водича „Салаши за Вас“. Међу примерима добре праксе, своју причу испричали су и Александар Самарџија, власник „Салаша 137“ са Ченеја, власник „Перковог салаша Нерадин“ Бошко Иванић, власни туристичког домаћинства „Гостољубље“ из села Мионица, Косјерић Жељко Средић и Бојана Томашевић, власник сеоског туристичког домаћинства „Томашевић“ из села Струганик, оптшина Мионица.
Ревитализација салаша и пружање услуга у сеоским домаћинствима кроз туризам има вишеструке позитивне ефекте, како за власнике тих објеката који остварује додатни приход пружањем туристичких услуга, тако и за свеобухватни развој руралних простора као што су демографски ефекти (повећан интерес за останком и привређивањем), културни ефекти (повећан интерес за очување и неговање традиције) и инфраструктурни ефекти (подизање квалитета саобраћајница, електро и комуналне мреже).