Sigurno ste nekad išli peške na Petrovaradinsku tvrđavu, tako omilјeno mesto svih Novosađana kao i svih iskrenih zalјublјenika u istorijsko blago naših prostora.
Sećate se one crkve na početku stepenica?
Crkva je građena od 1701. do 1714. godine u baroknom stilu, čija fasada ima tri ulaza sa kamenim dovratnicima i osam stepenika do glavnih vrata. Pročelјa krase kipovi svetog Franje Ksaverskog, svetog Ivana Nepomuka i relјef Bogorodice sa Isusom. Hram poseduje raskošan mermerni oltar, nad kojim je slika patrona, odnosno svetog Juraja, rad poručnika petrovaradinskog garnizona Karla Nepomuckog. Tu su sahranjene crkvene i vojne ličnosti, vezane za bitku sa Turcima, kod Petrovaradina 1694. i 1716. godine, o čemu svedoče plemićki grbovi na nadgrobnim pločama. Ima više oltara, posvećenih pojedinim svecima dok posebno deluje monumentalna predikaonica, kao i orgulјe. U temelјu crkve, nalazi se duboka kripta, koja se otvara samo jednom godišnje, na dan Svih svetih (1. novembra). U periodu od 1758. do 1868. godine sahranjivane su ličnosti vezane za Tvrđavu, mada tu leži i jedan škotski princ iz dinastije Stjuart. Od 109 grobnica u zidovima, 23 su prazne, a i ima epitafa na raznim jezicima. Dva mermerna anđelčića stoje na malenom, kriptanom oltaru Svetog križa, koji po umetničkoj vrednosti, dolaze u red najčistijeg baroka. Rezidencija samostana je dvospratna zgrada, na čijoj je fasadi kip svetog Ignacija, a datira iz 1734. godine, kada je ova građevina završena. Od 1838-1840. godine, ovde je kao kapelan boravio Josip Juraj Štrosmajer, a tu je živeo i književnik Ilija Okrugić Sremac. Car Franja Josif, posetio je ovo zdanje 1852. godine, kada je obilazio Karlovce i Novi Sad, dok je regent Aleksandar Karađorđević ovde bio 1919. godine.
Kako verovatna svaka crkva ima neku svoju tajnu ili mističnu priču, tako je to slučaj i ovom. Naime, oltar ove crkve je u početku bio ukrašen starom slikom sv. Juraja, koju je izradio jedan isusovac, kada se samostan gradio. Međutim, danas se taj rad ne može videti, jer je prekriven svojom kopijom. Prvobitna slika je bila izrađena u tamnim bojama, koje se izgleda nisu svidele crkvenoj upravi i 1906. godine, doneta je odluka zbog nepoznavanja njene prave vrednosti, da se slika restaurira u svetlijim nijansama. Ovaj posao uprava je poverila Karlu Nepomuckom, poručniku 70. pešačke pukovnije, koji je služio u Petrovaradinu. Srećom, ovaj Čeh uočio je vrednost slike i na originalu nije vršio restauraciju, ali je predložio, na čega je crkvena uprava pristala, da se uzme novo platno i prevuče preko stare slike. Tako je nastala ova sadašnja velika dekorativna ikona sv. Juraja, koja ne predstavlјa veliku umetničku vrednost, a kao zastor, pokriva jedno umetničko delo. Jedana od najbolјizh poznavalaca prošlosti Petrovaradina, sada već pokojni dr Robert Paulović, sećao se tog originala, mada mu nije bilo poznato ko je autor, iako nije isklјučeno da je ime ubeleženo negde na slici.
Inače, sama crkva sa samostanom spada u red najlepših spomenika baroka, ne samo u Sremu, već i u čitavoj Vojvodini.
Za vojvodjanske.rs piše Zoran Knežev
Nastavak priče pročitajte u knjizi „Novi Sad prošlost u pričama“… koju možete poručiti putem meila: zoranknezev@gmail.com …ili na broj telefona 064/1258337