Репрезентативни синдикати у Србији тражиће повећање минималне зараде најмање за 10%, а највише за 23-24%, док послодавци сматрају да је реално повећање само оно које је у складу с растом бруто домаћег производа (БДП) и инфлације, а то је испод 10%, рекли су 7. августа Бети представници синдиката. Преговори о минималној заради почеће средином августа у оквиру Социјално-економског савета.
Председник Уједињених гранских синдиката Независност Зоран Стојиљковић рекао је да тај синдикат у преговорима неће пристати да повећање минималне зараде буде мање од око 10%, односно око 2.500 динара.
Минимална зарада тренутно је 24.882 динара, а прима је 350.000 радника у Србији, од којих је око 30.000 у државној служби.
„Пристојно повећање минималне зараде које ћемо тражити било би око двадесетак одсто, или око 5.000 динара, али ћемо тек да направимо рачуницу према расту стопе инфлације, производње, и у зависности од висине пореза и минималне потрошачке корпе бранићемо свој предлог“, рекао је Стојиљковић.
Генерални секретар Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Зоран Михајловић рекао је да ће тај синдикат са УГС Независност направити анализу и утврдити заједничку стратегију за преговоре с послодавцима и представницима државе.
„Сматрамо да минимална зарада треба да буде у висини минималне потрошачке корпе, а то је око 30.000 динара, што би било повећање око 23-24%, али не верујем да ће држава и привреда пристати“, рекао је Михајловић.
Додао је да би најоптималнија варијанта била да цена рада са садашњих 143 динара порасте на 160 динара, односно да „минималац“ покрива бар 80% минималне потрошачке корпе.
Истакао је да тај синдикат неће пристати на мање повећање од око 2.500 динара или око 154 динара по сату.
Почасни председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић рекао је за Бету да је једино реално повећање минималних зарада које повлаче и раст осталих зарада оно које је у складу са растом БДП и инфлације.
„Раст БДП је у првој половини године био око 4,5%, питање је да ли ће толики бити и на крају године, инфлација је ниска, испод 3%, што значи да би минималне плате могле да буду повећане 7-8%“, рекао је Атанацковић.
Ако повећање минималне зараде буде „нереално“, то ће, према његовим речима, значити да ће привреди остати мање пара за инвестиције, а тада је и слабији привредни раст.
У случају да Социјално-економски савет, у којем су представници Владе Србије, синдиката и Уније послодаваца, не постигне договор о повећању минималне зараде, Влада ће, како је казао Атанацковић, наметнути свој предлог, што углавном избегава и жели да подели одговорност за ту одлуку.
„Ако повећање минималне зараде буде веће него што је привредни раст, тражићемо као 2017. да се то компензује повећањем неопорезивог дела зараде као и 2017. када је са 11.700 динара подигнут на 15.300 динара“, рекао је Атанацковић.
Извор: Бета